Tag Archives: more

Grčka 2017

Idemo u Nei Pori 19. septembra, danas sam uplatio 🙂 Prošle godine sam iz Paralije napravio dnevni izlet do Nei Porija, svidelo mi se, ove godine ću provesti tamo desetak dana. Iskoristiću relativnu blizinu Atine i Skijatosa pa ću i to da obiđem. Treba napraviti plan putovanja…

Apdejt: evo ga video…

Prvi oktobar

Poslednji dan letovanja, sunce i prijatna temperatura vode, ispunila mi se želja da se kupam u moru u oktobru. Obišao sam sve što sam planirao sem Meteora koje mi je inače preporučila koleginica. Nije da nisam imao želju i mogućnosti ali nije to za mene 🙂 Mogu da ih gledam izdaleka i da se divim tom inžinjerskom naporu da se na tako nepristupačnom mestu podignu građevine ali s obzirom na to da nisam religiozan i da me ne zanima monaški život, ne znam šta bih drugo tamo tražio. Ni u crkve ne ulazim, samo ih slikam spolja i to je to. Uostalom, gde će antihrist da ulazi u Božju kuću 🙂 Kako bilo, na kraju dana sam svratio u Lidl po prvi put od kako sam ovde, nakupovao prehrambenih artikala za 25 evra koje nosim u Beograd i koje ću da krckam u oktobru. Sutra ujutro pakovanje, brisanje šoferke pošto su je ptice opoganile, sipanje goriva i put za Beograd.

Nei Pori

Finalna destinacija ovogodišnjeg letovanja. Danas sam nastavio tamo gde sam stao pre neki dan, magistralom dalje od Leptokarije, prvo sam svratio na lepu plažu Skotina, onda na plažu Pantelejmon podno tvrđave Platamon, šetao se prugom kroz tunel (bez brige, pruga nije u upotrebi) pa se popeo gore do tvrđave i malo razgledao ruševine i još interesantnije – uživao u vidiku na okolinu. Nakon toga sam se spustio do sela Platamon koje lepo izgleda i nema nešto bogate plaže (uske su) ali ono što sam video je i više nego odlično. Nakon šetnje po selu pravac sledeće mesto Nei Pori koje je sušta suprotnost Platamonu sa dugačkom i širokom peščanom plažom i plićakom od preko sto metara. Tu sam uz milk šejk i knjigu “100 deadly skills” dočekao zalazak sunca te se uputio natrag ka Paraliji da se pripremim za poslednji dan leta (letovanja) 2016.

pogled-sa-platamona

Lakuna

Sunce sija k’o tepsija, na nebu nijednog oblačka a nema ni vetra pa sam dan izblejao na plaži. Hteo sam da odem u Nei Pori ali, kad god je ovako lep dan a postoji mogućnost da se sutradan naoblači, put ostavljamo za sutra. Pročitao sam knjigu Lakuna do kraja. Lepa je, sentimentalna sa srećnim završetkom. Sviđa mi se izjava “žao mi je što je moj život napravio mrlju u tvom životu”. To bih mogao da izjavim nekim ljudima ako bi me to opralo. Na povratku u apartman sam u lokalnoj piceriji uzeo picu za poneti za svega šest ipo evra (pica i pivo u Piperiji su me koštali 13 ipo). A dobra je pica, baš sam se najeo.

bleja

Litohoro

Jutros sam se kolima zaputio put planinskog sela koje se zove Litohoro. Parkirao sam se na ulazu u selo (u podnožju) i onda krenuo da se verem uz splet uskih i strmih jednosmernih ulica. Negde iza groblja i posle jedne od brojnih (za ovako malo mesto) crkava, nalazi se restoran Miloj koji je istovremeno i ulaz u nacionalni park Olimp. Odavde kreće i jedna od pravih planinarskih staza (E4) ali ja sam se odlučio za lakšu varijantu i krenuo popločanom stazom koja praktično ide preko akvadukta: celim putem pod mojim nogama je žuborila voda lokalne reke koja se sliva sa planine i napaja pijaćom vodom selo iza mene. Na kraju ove staze se nalaze mali bazeni (vrtače?) gorepomenute reke.

Nakon povratka u selo krenuo sam dalje kolima ka Leptokariji koja na mene nije ostavila pozitivan utisak. Donji deo sela, deo ispod pruge i bliži moru, urbanistički izgleda blago rečeno kao Altina. Gornji deo sela je već klasika za Grčku. Plaža je sva nikakva, uska i sa mešavinom peska i kamenja. Jedino onaj severni deo plaže koji je malo širi i u kojem ima i prirodnog hlada vredi nešto. Pošto sam se smorio, krenuo sam natrag put Paralije a usput svratio na par zanimljivih mesta: plaža Milos, luka Litohoro, Gritsa, Variko. Sutra Prekosutra idem opet na jug, ovaj put u Nei Pori.

staza

Mediteransko selo

Tako se zove kompleks sastavljen od bungalova, restorana, barova i naravno velike peščane plaže. Selo u malom. Bilo je vedro i sunce je sijalo ali je i vetar duvao pa mi je na trenutke bilo zima. Voda je isto prohladna kada se uđe u nju ali kada se navikneš onda ti se ne izlazi 🙂 Otišao sam nešto ranije sa plaže, baš zbog tog vetra, moja omiljena prodavnica girosa se zatvorila tako da sam večeru kupio na drugom mestu plus sam se častio još jednim smrznutim jogurtom. Poneo sam u apartman chill box, oprao kašiku i plastičnu posudu tako da u Beograd nosim komplet (doduše prazan) kutija, posuda, kašika i salveta, da ga stavim na policu iznad televizora sa ostalim trofejima.

mediteranean-village

Još jedan Katerini

Pošto me još uvek bole noge od jučerašnje avanture, seo sam u auto i otišao par kilometara na sever (uzvodno, što bih ja rekao) do mesta Katerini. To nije isti onaj Katerini od pre neki dan, ovo je Katerini na moru. A “paralija” na grčkom jeziku inače znači “plaža” i mesto Paralija je nastalo kao plaža tog kontinentalnog Katerinija, sad smo otkrili i Katerini na moru. Plaža je dugačka, peskovita, praktično je to ista plaža koju imamo i dole u Paraliji i Olimpik biču samo što je ovde sve mnogo mirnije. Još par kilometara severnije je još jedna lepa plaža, Korinos, ali sam čuo da se tamo okupljaju golaći pa nisam hteo da idem, nisam obučen adekvatno 🙂

U povratku sam svratio do Lidla da vidim radno vreme pošto sam planirao da u nedelju ujutro, kada budem krenuo za Beograd, eventualno kupim neke đakonije ali se ispostavilo da supermarket baš nedeljom otvara kapije tek od 11 što mi je kasno tako da ću u kupovinu verovatno u subotu popodne. U Temišvaru sam našao gomilu zanimljivih sitnica, uglavnom za pod zub, voleo bih i odavde neki sličan paket da ponesem.

suncobran

Olimpik bič

Provalio sam da naselje Olimpik bič ima i deo iza crkve, tamo do sad nisam zalazio 🙂 Dosta je udaljeno od mora, plaže i glavnih zbivanja i vidim dosta omladinaca kako su zaposeli verovatno jeftinije apartmane u ovom udaljenom delu. Njima nije teško da otpešače do rive. Nije mi jasno samo kako nisu u školi, možda 1. septembar nije zakon u svim zemljama? Možda brucoši kreću od oktobra? Nemam pojma. Anyway, tražio sam neku dobru piceriju, kažu da se zove Peperia i navodno tamo prave pravu picu, na licu mesta je mese i peku, ove ostale su sve smrznute pa podgrejane. Ja tu piceriju nisam našao tako da sam na povratku opet uzeo “specijal pita giros” za dva ipo evra. Šta ću kada obožavam giros a u Beogradu ga ne jedem. Uvek moram da čekam godinu dana na novu turu girosa.

Dan sam inače proveo na delu plaže ispred hotela Đanulis gde mi se prvi put desilo da sam uzurpirao suncobran i ležaljke a da niko iz bara nije došao da mi kaže Hello. Na kraju sam ja otišao do njih da naručim milkšejk od čokolade. Gledao sam kako ga batica meša i bilo mi je interesantno koliko puno sladoleda je stavio u mikser (pola kilograma, možda i više?) da bi od toga i malo mleka na kraju dobio toliko tekućine da napuni onu standardnu plastičnu čašu. Valjda je sladoled vazdušast i kada se izmiksa/rastopi, ne ostane puno materijala od njega. Nisam nikad razmišljao o tome. Kakav je osećaj pojesti u cugu pola kilograma sladoleda, ni to nisam nikad probao. Eto zadatka.

olimpik-bic-crkva