Tag Archives: leto

O tom potop

Sreća pa nisam krenuo kući kroz Đure Đakovića kako to inače radim jer sam upravo video klip autobusa na liniji 37 čini mi se koji pravi talase i razbija automobile o zidove okolnih zgrada 🙂

Do Pupinovog mosta je sve bilo manje-više normalno, po koja kap kiše, mislim da nisam ni uključivao brisače. A onda, kako sam počeo da se penjem na most, video sam kao neku maglu na Dunavu što se kasnije ispostavilo da je u stvari tako gusta kiša da pri punoj brzini brisača nisam mogao da vidim više od dvadesetak metara ispred sebe. Na semaforu srećom bez gužve a onda, prvo kroz Banatsku pa Ugrinovačku, reka vode. Plus je to što sam većim delom puta išao iza nekog BMW-a sa širokim gumama pa sam koristio “brazde” koje je on pravio.

Kada sam stigao na parking, padao je grad pa sam parkirao autom nosem ispod drveta da pokušam da zaštitim šoferku. Tada je nastao problem kako da izađem iz auta pošto je lilo kao iz kabla ali sam se setio da imam kišobran u gepeku pa sam se prebacio na zadnje sedište, dohvatio kišobran i kući došao samo sa mokrim čarapama. Malo sam isprljao sedišta patikama dok sam se prebacivao, možda za ubuduće uvežbam ovaj pokret uz prethodno izuvanje. Žao mi je što nisam imao kameru uz sebe da snimim ceo ovaj doživljaj pošto je ovo bilo nešto za pamćenje.

Moć Sunca

Sunčan dan danas, isprobao moje solarne ćelije i evo utisaka 🙂 Moj telefon kada se puni iz gradske mreže “vuče” 0.42 ampera struje. Kada isti taj telefon punim preko solarnih panela, opet se pojavljuju tih 0.42 ampera. To znači da se telefon puni istom brzinom bilo da se puni preko punjača, bilo da se puni preko solarnih panela, što je dobro. Pitanje je, koja je maksimalna struja koju daju ove solarne ćelije? Za taj deo testa mi treba neki uređaj koji troši više struje od mog telefona…

Grčka 2017

Idemo u Nei Pori 19. septembra, danas sam uplatio 🙂 Prošle godine sam iz Paralije napravio dnevni izlet do Nei Porija, svidelo mi se, ove godine ću provesti tamo desetak dana. Iskoristiću relativnu blizinu Atine i Skijatosa pa ću i to da obiđem. Treba napraviti plan putovanja…

Apdejt: evo ga video…

Milion kilometara od nigde

Novi vikend, novi izlet. Danas sam imao za cilj da odem od Jakova do Boljevaca ali Savom. Nekada davno sam živeo u Blokovima i par puta biciklom stigao do Stremena u Jakovu, ovog puta sam hteo da istražim šta ima dalje. Put je u početku utabana zemlja, ide pored nasipa i dobar je za vožnju. Nešto kasnije se pojavljuje i asfalt što me je jako začudilo. Vidim da je nov, šibaju neke betonjerke njime. Na kraju puta nailazim na Kineze koji prave još jedan most na Savi. Dalje nema puta već se ide nasipom. U ovo doba godine trava je zakržljala i spaljena od sunca pa se lako vozi. Negde na dvadesetom kilometru posle duže vremena prvi znaci civilizacije – poznate pumpe za vodosnabdevanje. Tu blizu je selo, izlazi se na asfaltni put pa natrag ka Jakovu što je u principu jako blizu kada se ide putem (5-6 km). Na kraju sam prošao i pored akva parka, raje koliko voliš. Moraću jednom da odem na kupanje da snimim situaciju.

Knjige

Vreme je za novu narudžbenicu 🙂

Imam jednu knjigu koju trenutno čitam (“U kuhinji” se zove) i čini mi se da mi je ostala još samo jedna nepročitana knjiga (“Dedalova kuća” koju sam kupio decembra 2014.). Ako ne naručim nešto novo, moraću da se vratim na “Hronike Dine”. Ne sećam se dokle sam stigao, možda samo prvu od tri knjige ili sam počeo i drugu da čitam ali sam se izgubio u religiji pa batalio…

Apdejt: well, dobio sam šest knjiga za 1010 dinara (poštarina uključena u cenu). Verovatno nisu imali na stanju “Vrt nade” pa su mi dali ovo što su imali. Sve u svemu, dobar posao.

Prvi oktobar

Poslednji dan letovanja, sunce i prijatna temperatura vode, ispunila mi se želja da se kupam u moru u oktobru. Obišao sam sve što sam planirao sem Meteora koje mi je inače preporučila koleginica. Nije da nisam imao želju i mogućnosti ali nije to za mene 🙂 Mogu da ih gledam izdaleka i da se divim tom inžinjerskom naporu da se na tako nepristupačnom mestu podignu građevine ali s obzirom na to da nisam religiozan i da me ne zanima monaški život, ne znam šta bih drugo tamo tražio. Ni u crkve ne ulazim, samo ih slikam spolja i to je to. Uostalom, gde će antihrist da ulazi u Božju kuću 🙂 Kako bilo, na kraju dana sam svratio u Lidl po prvi put od kako sam ovde, nakupovao prehrambenih artikala za 25 evra koje nosim u Beograd i koje ću da krckam u oktobru. Sutra ujutro pakovanje, brisanje šoferke pošto su je ptice opoganile, sipanje goriva i put za Beograd.