Kupio MD plejer 🙂 Nikad ranije u životu nisam držao jedan u rukama. Jesam video slike i video na Jućubu ali nikad uživo. Uz plejer sam dobio i jedan disk sa snimljenom muzikom, svira i peva Džon Renborn ali ne znam da li je u pitanju neki njegov album ili kompilacija. Možda naručim lot diskova sa Ibeja kada mi ovaj bude dosadio. Sad imam trio Soni vokmen, diskmen i MD plejer 🙂
Nisam ni znao da postoji direktan put od Titela do Mošorina preko Titelskog brega, sve sam mislio da treba da se ide preko Šajkaša. Čak ni put iz Vilova nije obeležen kako treba. A nekih pet kilometara nizvodno od Mošorina postoji neko kamp naselje sa prelepim izlazom na Tisu 🙂
Novi život za stari poslužavnik. Očistio sam ga, uklonio malo rđe što je bilo i prelakirao. Fali malo boje tu i tamo ali je nije ni kriv ni ulubljen. Ima neki svoj karakter. Inače, poslužavnik sam pre desetak godina našao negde kod Ušća pored kontejnera. Verovatno je korišćen na nekom od splavova pa su ga u jednom trenutku rashodovali. Dugo je stajao napolju u dvorištu, vreme je da mu nađemo novu svrhu.
Apdejt 2023:
Nisam ni znao da se ovaj deo grada zove Kamendin, za mene je to oduvek bilo Zemun Polje. Sada (nekadašnje) Zemun Polje ima dve železničke stanice 🙂 Ne vidim više put između Plavog Horizonta, Zemun Polja i Kamendina sem da se izađe na Novosadski autoput. Ja sam preneo bicikl kroz podzemni prolaz železničke stanice Kamendin. Takođe, ne može više tako lako da se dođe do aerodroma 13. maj zato što se preko pruge više ne sme a podvožnjak izgleda da još nije završen. Ima jedan put sa druge strane pruge posut tucanikom ali nisam hteo tuda da se lomatam.
Na levoj obali Dunava.
Moja stara ljubav, konačno sam je nabavio 🙂 Model sam kupio u radnji za koju sam tek pre neki dan prvi put čuo, Flak Hobby. Orijentisani su na vojna oruđa i oružja, mislim da imaju samo dva civilna automobila u ponudi. Tačnije, sada samo jedan.
Konačno se smislio da odem do vulkanizera i stavim letnje gume. Ovog puta sam otišao kod zanatlije koji mi je naplatio svega 2000 dinara, 600 manje od Pneumastera jesenas odnosno skoro upola manje od brata Kema pre nešto više od godinu dana koji je u međuvremenu verovatno ponovo digao cene, ovog puta zbog krize u Ukrajini. Sa druge strane, vulkanizer kod koga sam sada bio je težak mentol tako da na jesen opet tražim nekog novog.
Par komada sa Limunda. Pakovanje nije baš u idealnom stanju ali za 200 dinara po komadu nije ni loše.
Kupio novi telefon. Prethodni sam koristio nešto manje od dve godine kada mi je “pao na golom betonu” i polomio mu se ekran. Zamena ekrana u servisu košta 7,000 dinara a novi isti takav telefon košta oko 14,000. Na kraju sam uzeo ZTE Blade V30 za mešto više od 17,000 zato što je godinu dana mlađi, ima veći ekran, više skladišnog prostora (128 GB spram 64 GB), ima bolje kamere, instaliran Android 11 (Alkatel ima desetku) i veću bateriju (5000 mAh). Inače, ZTE je prava pravcata kineska firma (delom u vlasništvu Narodne Republike Kine), sad kao da sam se jednom nogom već učlanio u Partiju 🙂
Stigao je erbruš iz Kine 🙂 Moram da probam njim da nanesem kamuflažne boje na onaj moj MiG. Za početak ga koristim da oduvam prašinu sa plastičnih modela 😀
