Tag Archives: alfa romeo

Čukanje

Komšinica mi je sinoć ulubila zadnja leva vrata na parkingu pa je bila večeras sa mužem da se izvini i da se dogovorimo 🙁 Kolega Miloš kaže da je najpametnije da zamenimo cela vrata pošto će ispravljanje, gitovanje i farbanje da izađe dosta skuplje od kupovine i montaže polovnih vrata. Boja mog auta je poprilično uobičajena za taj model mada od 2001. do 2003. postoje tri nijanse sive pa treba ubosti pravu 🙂 Srećom, kolega je mnogo zagriženiji Alfista od mene tako da smo lako identifikovali boju 694 “Grigio Sterling” i našli vrata u Nišu za 30 evra koju će Bex za 10 evra da dopremi u Beograd. Ostaje mi još da vidim da li će servis u kojem inače održavam auto hteti da mi ih zameni.

Apdejt: vrata + poštarina = 3800 dinara 🙂 U sledeći utorak idemo u servis da zamene vrata.

Kragujevac

Subotnji izlet do najvećeg grada koji sam posetio ove godine a veličina se itekako oseti po broju saobraćajnica, tržnih centara i kafića. Poslednji put sam bio u Kragujevcu, tačnije samo u Šumaricama, tamo negde osamdesetih godina prošlog veka u organizaciji osnovne škole. Ovog puta sam propisno obišao i grad i park. Do tamo sam išao auto-putem a u povratku sam se odlučio na avanturu preko Topole i Mladenovca (put 25) pa onda avalskim putem (put 149) do Banjice.

Smederevo

Subotnji izlet do Smedereva: reka, tvrđava, pešačka zona, odličan sladoled u poslastičarnici Zlatne kugle. Grad je u brdu tako da ima dosta šetnje uzbrdo i nizbrdo plus pentranje po tvrđavi 🙂 Do Smedereva putem 14 (preko Pančeva i Kovina) a povratak putem 153 (preko Grocke), nisam svratio u Jugovo. Put preko Kovina je brži i lakši.

Šabac

Subotnji izlet do Šapca. Poslednji put sam bio ovde pre desetak godina kada smo prosili mladu za mog brata 🙂 Lep je gradić, imaju pešačku zonu, gradski prevoz, aveniju gladnih, veliki park, reku sa sve plažom. Jeo sam iz pekare, prošetao dobra tri sata po žezi, osvežavao se vodom sa česme i sladoledom. U povratku vožnja nenumerisanim putevima od Platičeva do Pećinaca (između puteva 21 i 121), putem 318 do Šimanovaca pa na auto-put pravac Zemun.

Rastinje

Najtopliji dan (barem do sad) u ovoj godini ali ga nisam, kao po običaju, obeležio vožnjom bicikle po jari već sam sekao žbunje i šipražje koje je iždžigljalo tamo gde komšija i ja parkiramo aute. Komšija je bio slabo pokretan neko vreme, imao je operaciju kolena, sada vidim da ga nema kući niti je tu njegov auto (verovatno je u otišao u vikendicu) pa sam iskoristio priliku, uposlio testeru i makaze i malo potkresao rastinje da ne grebemo aute 🙂 Inače, na tom mestu je hladovina već od podneva pa na dalje. Osećam da će prvi auto koji bude došao u naš kraj odmah da se uparkira na jedno od sređenih mesta, jer, takvi smo.

O tom potop

Sreća pa nisam krenuo kući kroz Đure Đakovića kako to inače radim jer sam upravo video klip autobusa na liniji 37 čini mi se koji pravi talase i razbija automobile o zidove okolnih zgrada 🙂

Do Pupinovog mosta je sve bilo manje-više normalno, po koja kap kiše, mislim da nisam ni uključivao brisače. A onda, kako sam počeo da se penjem na most, video sam kao neku maglu na Dunavu što se kasnije ispostavilo da je u stvari tako gusta kiša da pri punoj brzini brisača nisam mogao da vidim više od dvadesetak metara ispred sebe. Na semaforu srećom bez gužve a onda, prvo kroz Banatsku pa Ugrinovačku, reka vode. Plus je to što sam većim delom puta išao iza nekog BMW-a sa širokim gumama pa sam koristio “brazde” koje je on pravio.

Kada sam stigao na parking, padao je grad pa sam parkirao autom nosem ispod drveta da pokušam da zaštitim šoferku. Tada je nastao problem kako da izađem iz auta pošto je lilo kao iz kabla ali sam se setio da imam kišobran u gepeku pa sam se prebacio na zadnje sedište, dohvatio kišobran i kući došao samo sa mokrim čarapama. Malo sam isprljao sedišta patikama dok sam se prebacivao, možda za ubuduće uvežbam ovaj pokret uz prethodno izuvanje. Žao mi je što nisam imao kameru uz sebe da snimim ceo ovaj doživljaj pošto je ovo bilo nešto za pamćenje.