Kupio neka reizdanja na buvljaku, nisam ni znao da ovo postoji. Sad sam u strahu da ovo nije začetak neke kolekcije koju ću da počnem da popunjavam 😀 Našao sam na Amazonu link da se prodaje paket od pet igara, peta je Assassin’s Creed koju inače imam kao disk za sebe.
Montirali LED svetiljku kod mame u kuhinji ispod visećeg dela. Imala je do sada fluo cev koja je u principu radila svoj posao ali samo to plastično kućište koje drži fluo cev je bilo staro i trošno tako da je plastika već postala sva požutela i počela da puca. Bila je opcija ili da kupimo novu fluo svetiljku ili da montiramo LED svetiljku. Na kraju sam kupio LED u Uradi Sam za nešto manje od 900 dinara. Ova daje jače osveteljnje (9W, 720 lumena) u odnosu na prethodnu fluo cev, morali smo i pločice da oribamo kada smo je prvi put uključili 🙂 U praksi ne znam šta se dešava kada ova LED svetiljka otkaže, da li može da se zameni kao fluo cev ili se kupuje nov ceo komplet. O tom potom, piše da traje 30,000 sati.
Ovog jutra ponovo na putu za Kovin ali umesto da skrenem desno ka Smederevu produžujem ka Beloj Crkvi. U Beloj Crkvi sam bio na proputovanju prošle godine, ovog puta sam rešio malo više da pešačim. Ujutro po običaju okrepljenje iz pekare i razgledanje izloženih stvari na buvljaku u blizini autobuske stanice. Onda pentranje na vidikovac, obilazak izvora Siga pa sam rešio da se spustim do reke Nere preko polja suncokreta do puta za Kaluđerovo pa onda putem ka reci. Neposredno pre reke imamo jezerce ali je poprilično zaraslo. Reka je brza i hladna, ja sam skinuo patike pa je bos pregazio što nije baš prijatno zbog kamenja na dnu. Preporučujem da se ponesu papuče. Na reci uživancija, dremanje, čitanje knjige.
Najavili su pljuskove za danas, video sam oblake kako se primiču ali nisam hteo da krenem pre nego što kiša zaista počne da pada. Naime, uvek sa sobom nosim kabanicu koju sam pre godinu-dve pazario u Lidlu ali nikada nisam imao priliku da je upotrebim pa sam rešio da će ovo da bude taj dan 🙂 I zaista, kada je počela kiša, navukao sam kabanicu preko sebe i ranca na leđima i zaputio se peške natrag ka gradu. Glava, torzo, kukovi i ranac su mi bili suvi ali kratke pantalone u nivou kolena su se pokvasile. Ne znam da li zato što sam kabanicu prebacio preko torbe pa se malo povukla na gore ili je nisam dovoljno zategao. Da sam ostao u šortsu, i on bi bio suv. Sledeći put nosim sa sobom neke štipaljkice ili šnale da spojim donji rub kabanice sa nogavicama kratkih pantalona 🙂
Kako bilo, dok sam stigao do grada, kiša je već stala. Kupio sam pljesku opet na istom mestu kao i prošle godine na rubu parka, uputio se ka autu pa natrag za Beograd. Imao sam u planu da se zadržim duže da je bilo lepše vreme, u povratku čak da stanem u Starčevo pošto je bio koncert u parku ali pošto mi je obuća bila mokra rešio sam da to ipak nije taj dan. Sledeći put prelazim u Rumuniju da obiđem kanjon Nere i izvor Beušnice.
Pročitao sam knjigu Otac na službenom putu autora Abdulaha Sidrana koju sam nedavno kupio na buvljaku. U pitanju je pozorišni komad pisan onako po činovima i scenama sa sve imenima osoba koje izgovaraju tekst, ne sećam se kada sam poslednji put čitao ovakvu formu 🙂 Elem, učinilo mi se da ima nekih stvari kojih nema u filmu pa sam posle toga odgledao i film još jednom da se podsetim, verovatno prvi put u ovom veku. Na kraju, film i pozorišni komad se gađaju, što je normalno pošto je i scenario za film pisao Sidran. Jedino u filmu za razliku od knjige ima više humora i prostakluka a to je već zasluga Kusturice. Imam želju da pogledam i film Kuduz za koji je scenario takođe pisao Sidran.
Pojavilo se kao preporuka za dobru horor seriju ali se ispostavilo da je više u pitanju religiozna drama sa diskusijom na temu života, smrti, vere, krivice i svega ostalog. A ima i vampira 🙂 Mini-serija je delo Majka Flanegana, ima sedam epizoda i svaka traje po solidnih sat vremena. Atmosfera na usamljenom izolovanom ostrvu je dobra, možda je neki put priča malo spora i ima previše dugih monologa ali to je mislim i deo ideje autora – da svako ispriča svoju priču i svoje viđenje. Glumci su jako dobri, mislim da su odigrali vrhunski, pogotovo mlađa ekipa koja je i imala najveću minutažu.
Flanegan je takođe autor ranijih serija The Haunting of Hill House i The Haunting of Bly Manor što bi moglo da budu prave horor serije.
Jedna od mojih omiljenih igara iz detinjstva, Chuckie Egg na Spektrumu, se nedavno pojavila i na PC-ju. Grafika “ima dubinu” mada igranje nije u tri dimenzije: kontrole su jednostavne – levo, desno, skok/gore i dole. Igra je dinamična i brza a pozadinska muzika sasvim pristojna. Imam utisak da bih ovu igru mogao neuporedivo lakše da završim za razliku od originala (koji nikada nisam završio). Još jedna igra za Retrospec kolekciju.
Montirao novo sedište na bajs. Na ovo staro, originalno, se već duže vreme žalim (sam sebi), dosta je tvrdo i usko. Kada se vozim više me umori sedenje na bicikli nego pedalanje. Novo sedište sam kupio u Lidlu, 1000 dinara. Lako se montira i može da mu se podesi nagib. Mogao bih sutra posle posla malo da se izvozam da ga isprobam.
Apdejt: dobro je, udobno je 🙂 Možda treba malo nagib da se podesi, pošto ovo fensi sedište ima i podešavanje za nagib, ali to ćemo kada budem izvezao koji kilometar više. Nosim ključ 13 sa sobom za svaki slučaj.
Haas F1 Team je mlada Formula 1 ekipa čiji je osnivač i vlasnik Amerikanac Judžin Has. Ovaj tim ne treba mešati sa Haas timom iz osamdesetih koji je osnovao Karl Has koji nema nikakve rodbinske veze sa Judžinom. Tim je počeo da se takmiči 2016. u “najvećem cirkusu” a u periodu od 2017. do 2020. za tim su vozili Magnusen i Grožan. 2021. obojica napuštaju ekipu a na njihova mesta dolkaze Nikita Maze(s)pin i mladi Mik Šumaher. 2022. godine, nakon Ruske invazije na Ukrajinu, Has raskida ugovor sa Nikitom i njegovim tatom, koji je bio glavni sponzor tima, i vraća Magnusena tako da sada imamo Magnusena i Šumahera kao vozački tandem. Do sad su skupili 34 poena, sedmi su na listi timova, videćemo da li će uspeti da nadmaše svoj najbolji rezultat iz 2018. (peto mesto, 93 poena).
Hasove bolide pogoni Ferarijev motor.
Najtopliji dan ove godine smo već po običaju proslavili na otvorenom a ove godine se poklopio sa serijalom subotnjih izleta po istočnoj Srbiji. Ove sedmice smo se odlučili za kraći put tako da smo prvo preko Kovina došli do Smedereva i napravili jutarnju šetnju po gradu još dok su radnje bile zatvorene. Video sam i taj Karađorđev dud konačno. Posle doručka iz pekare pravac naravno tvrđava, malo istraživanja tzv. Malog grada tvrđave i onda šetnja po obodu spoljnjeg zida uz provlačenje pored parkiranih vagona. Nakon toga obilazak obližnjeg Šalinačkog jezera koje ima lepu malu plažu i predstavlja potencijalnu destinaciju za celodnevni izlet. Ne ovog puta pošto smo nastavili put ka Ramu uz prethodno zaustavljanje u Viminaciumu uz obavezno pazarenje magneta za mamin frižider 🙂
Ram je ovog puta bio otvoren, odličan vodič je ispričao lepe priče o turskoj istoriji tvrđave, poreklu imena Ram, četiri kanalizacione cevi spram nula koliko ih ima u Borči i novootkrivenoj rimskoj građevini u sred turske tvrđave. Mislio sam da obiđem još dva lokaliteta u blizini tvrđave do kojih se po svemu sudeći ide peške (nekropola i lederata?) ali pošto je već bilo pola jedan na 39 stepeni celzijusa, krenuli smo ka poslednjoj stanici današnjeg putešestvija a to je Srebrno jezero ali suprotan kraj od Velikog Gradišta – kod sela Zatonje. Današnji put “svega” 310 km a bio bi i kraći da smo išli auto-putem.
“Devojke” izdale još jedan ablum, i ovaj dobro zvuči 🙂 Navodno su htele da izdaju samo EP ali kovid, lokdaun i sve ostalo ih je natreralo da snime 11 pesama. Ne žalim se, samo neka nastave. Sa druge strane imamo i reizdanje remiksa Bekovog albuma Guero pod nazivom Guerolito. Originalni remiks album je izdat 2005. a mi ga eto po prvi put slušamo 17 godina kasnije. Bek je svojevremeno kazao da voli višestruka izdanja muzičih albuma: originalna izvedba, vizuelno izdanje, album sa alternativnim verzijama pesama, nešo što bi sam slušalac mogao da rearanžira itd.
