Monthly Archives: June 2019

Frozen yogurt

Moja omiljena poslastica. Ovaj sa desne strane je iz Grčke a ovaj sa leve iz Beograda. Porcija beogradskog (porcija za mene) košta 450 dinara (to ide na merenje a kilogram košta 1500 dinara), malo skupo ali jako ukusno. Prošle nedelje sam u Pančevu jeo dobar sladoled u Tržnom centru, 70 dinara kugla puta dva plus 10 dinara čašica = odličan sladoled za 150 dinara. Sledeći put kada budem išao u Pančevo ima da ubacim i neke dodatke u taj sladoled da vidim šta je na kraju bolje, smrznuti jogurt ili sladoled.

Shovel Nose + Darda

Nedeljni odlazak do zemunskog buvljaka i još jedan blast from the past. Ovo čudo sa leve strane je Mečboks Spidkings Shovel Nose, 1:43 autić koji sam imao kada sam bio mali. Zreo je za restauraciju tako da će sigurno da uđe na spisak budućih projekata. S desne strane imamo autić na navijanje nemačke firme Darda na koju sam kako su godine prošle potpuno zaboravio. Kada sam bio mali imao sam zeleni policijski džip koji je možda još uvek živ, to moram da proverim kada budem otišao sledeći put do mojih. Ovaj plavi bagi je u vrlo dobrom stanju, ne treba mu restauracija, ja bih ga samo otvorio da malo očistim mehanizam za navijanje.

Besplatne igre

Dosta besplatnih igara se pojavilo u poslednje vreme… Razmišljam o tome kako su nekada davno, pored komercijalnih igara, postojale demo i šerver igre, ali nikada nije bilo ovoliko potpuno besplatnih kvalitetnih igara bez ikakve skrivene kvake. Da se razumemo, nisu to AAA naslovi ali se vidi da su nastale kao plod ljubavi za igrama i/ili programiranjem.

Evo skrinšotova iz igara Verde Station, Antenna Dilemma, Missed Messages i Session Seven. Nadam se da će ih uskoro biti još 🙂

O tom potop

Sreća pa nisam krenuo kući kroz Đure Đakovića kako to inače radim jer sam upravo video klip autobusa na liniji 37 čini mi se koji pravi talase i razbija automobile o zidove okolnih zgrada 🙂

Do Pupinovog mosta je sve bilo manje-više normalno, po koja kap kiše, mislim da nisam ni uključivao brisače. A onda, kako sam počeo da se penjem na most, video sam kao neku maglu na Dunavu što se kasnije ispostavilo da je u stvari tako gusta kiša da pri punoj brzini brisača nisam mogao da vidim više od dvadesetak metara ispred sebe. Na semaforu srećom bez gužve a onda, prvo kroz Banatsku pa Ugrinovačku, reka vode. Plus je to što sam većim delom puta išao iza nekog BMW-a sa širokim gumama pa sam koristio “brazde” koje je on pravio.

Kada sam stigao na parking, padao je grad pa sam parkirao autom nosem ispod drveta da pokušam da zaštitim šoferku. Tada je nastao problem kako da izađem iz auta pošto je lilo kao iz kabla ali sam se setio da imam kišobran u gepeku pa sam se prebacio na zadnje sedište, dohvatio kišobran i kući došao samo sa mokrim čarapama. Malo sam isprljao sedišta patikama dok sam se prebacivao, možda za ubuduće uvežbam ovaj pokret uz prethodno izuvanje. Žao mi je što nisam imao kameru uz sebe da snimim ceo ovaj doživljaj pošto je ovo bilo nešto za pamćenje.