Lep auto viđen danas na đubrištu ispred Mere diskonta, Jaguar XJ treće generacije koji se proizvodio između 1979. i 1992. godine. Auto ima oznaku Sovereign što je bio vrhunski model ove serije. Čak ima i V12 motor od 5.3 litra, jedan od 10,500 primeraka ikada proizvedenih. Volan je sa leve strane što bi trebalo da znači da je još ređi nego što brojke govore.
Apdejt: nije đubrište već auto-servis, tek danas sam provalio da je to servis 🙂
Ovog puta našao neke zaista opskurne naslove na buvljaku 🙂 Ne da nisam gledao filmove nego nisam ni čuo za njih. Kako god, Gidra, Bata Stojković, Mirjana Karanović, Ljubiša Samardžić, Fabijan Šovagović i zaboravljeni Zijah Sokolović – ne može da bude loše. Usput uzeo i jednu Bburago Breru. Morao sam da pročitam šta piše sa donje strane auta pošto u prvom trenutku nisam prepoznao koja Alfa je u pitanju. Model je dobar, kompletan je. Jedino što mi se čini jeste da je boja (opet) naneta u predebelom sloju što je izgleda karakteristika svih Kineza. Modeli su detaljni ali kada nanesu boju, izgube se crte i dobije se jedan mehur crvene boje.
Slušam Ob Neob preko Miksklauda. To su Igor Brakus i Smiljan Banjac uz povremenu ispomoć Darka Kokoruša, Nikole Gregovića i Dušana Bauka. Onda sam se setio nekih ranijih Brakusovih radova sa radija B92 i toga da imam jedan tekst iz jedne od njegovih emisija iz tog perioda, Didulidudadu, u svojoj “Knjizi”:
Te večeri inspektor Bauk ušao je u svoju kancelariju ne očekujući ništa specijalno. Vazduh je bio mastan. Neonska sijalica je žmirkala. Otirač je bio okrenut prema severu. Vrata kancelarije su se otvorila uz škripu. Inspektor Bauk je istog trenutka osetio egzotičan ženski parfem. Njegova ruka je poletela za skrivenim pištoljem kojeg je držao ispod leve natkolenice. Nekoliko brzih pokreta i inspektor Bauk se već prevrtao po podu držeći pištolj u zubima. Neonska sijalica je žmirkala. Od nekuda je dopirala tiha muzika. Inspektor Bauk se još uvek prevrtao po podu. Njegov brz ali prodoran pogled preleteo je kancelarijom. Petar Rakas je sedeo za stolom. Vazduh je bio mastan. Sijamska mačka je udarila glavom u teglu marmelade. Inspektor Bauk se i dalje prevrtao po podu. Neonska sijalica se ugasila. Petar Rakas je sedeo za stolom. Neonska sijalica se upalila. Inspektor Bauk je udario glavom u teglu marmelade, zaustavio se i pogledao: vazduh je bio mastan.
Inspektor Bauk se zamisli: više ništa nije onako kako izgleda. Zbunjen, ali istovremeno i smiren koliko je to situacija dozvoljavala, pogleda Petra Rakasa. Ovaj mu namignu; romansa je bila na pomolu. Jasno se osećao miris divljeg vepra. Inspektor Bauk i Petar Rakas, zagrljeni u kovitlacu strasti, pogledaše gore – Bojan Lukić je visio na lusteru. Sva trojica pogledaše se međusobno. Luster je bio mastan.
Prekucao sam tekst (pošto nisam mogao da nađem elektronsku verziju “Knjige”) i postavio ga kao komentar na jednu od emisija sa Miksklauda. Sledeće nedelje Gregović je pročitao tekst u programu a možda su snimili i video za svoj Patreon nalog 🙂
Tehnomedia ti pošalje newsletter sa proizvodima koji nisu klikabilni 😀
Manic Miner je legendarna igra za ZX Spektrum iz 1983. godine. Nastala je kao adaptacija igre Miner 2049er koja pak svoje korene vuče iz igre Donkey Kong. U igri ste u ulozi rudara Vilija koji je ostao zarobljen u rudniku i ima zadatak da se probije kroz dvadeset pećina/nivoa (svaki nivo je jedan ekran), skuplja predmete i otključava vrata do sledećeg nivoa. Moguće je kretati se levo i desno, skakati i propadati, nema korišćenja merdevina niti oružja. U svojoj misiji glavni junak nailazi na brojna smetala a postoji i vremensko ograničenje u kojem je potrebno preći svaki nivo što je vrlo lepo predstavljeno količinom vazduha koji je na raspolaganju. Manic Miner je ono što danas zovemo precision platformer i kako nivoi odmiču postaje sve teža i teža. Ja je nisam nikada završio ali postoje kodovi za prebacivanje kroz nivoe.
Ovo je bila prva igra za Spektrum koja je imala muziku ne samo u uvodnom delu i već i za vreme same igre. Zbog hardverskih limita koje je imao originalni Spektrum, ovo nije bilo lako izvesti pa je muzika zato u nekom stakato-picikato modu ali je prisutna. Manic Miner je inspirisao pojavu mnogih sličnih igara, a i originalna igra je doživela nastavke sa sada penzionisanim rudarem Vilijem u glavnoj ulozi. U kasnijim godinama se pojavilo i nekoliko verzija originalne igre za kućne računare a poslednja od njih je jednostavno nazvana Manic Miner koju je upravo objavio Ričard Lengford i koja je veoma verna originalu. Ima implementirane i čitove 🙂
Povratak u 2012. godinu 🙂 Imam ovu igru na Stimu, danas sam je video buvljaku i nisam odoleo, morao sam da je uzmem. Igra više ne može da se kupi na Stimu, verovatno su istekle licence kako to obično biva sa ovakvim tipom igara. Srećom, ono što je kupljeno ostaje u trajnom vlasništvu. Usput uzeo Porko Roso, još jedan film iz Gibli kolekcije. Ovaj sam gledao svojevremeno za razliku od prethodnih ostvarenja. Ostaje mi još Totoro, kojeg sam takođe gledao i koji je među narodnim masama i najpoznatiji od svih pa će verujem biti i najteže naći ga. Tu su i dva filma za koja mi se čini da ih nisam gledao: U ime naroda i Jesen stiže Dunjo moja. Za kraj, “specijalno izdanje” Nikad izvini, ni to nisam gledao.
cat *.srt | grep MUSIC\) | sort --unique
(DANCE MUSIC)
(DARK MUSIC)
(DRAMATIC MUSIC)
(DRAMATIC SOMBRE MUSIC)
(DRAMATIC VIOLIN MUSIC)
(ECHOING GUITAR MUSIC)
(EERIE MUSIC)
(GENTLE DRAMATIC MUSIC)
(GENTLE MUSIC)
(GENTLE PIANO MUSIC)
(INTENSE MUSIC)
(INTRIGUING MUSIC)
(MELANCHOLY MUSIC)
(MYSTERIOUS MUSIC)
(OMINOUS MUSIC)
(PENSIVE MUSIC)
(QUIET CLASSICAL MUSIC)
(ROUSING ORCHESTRAL MUSIC)
(SINISTER MUSIC)
(SOFT, INTRIGUING MUSIC)
(SOFT, MELANCHOLY MUSIC)
(SOFT, OMINOUS MUSIC)
(SOFT, TENSE MUSIC)
(SOLEMN MUSIC)
(SOMBRE MUSIC)
(SOMBRE PIANO MUSIC)
(SOMBRE VIOLIN MUSIC)
(SUSPENSEFUL MUSIC)
(TENDER MUSIC)
(TENSE MUSIC)
(TENSE, SUSPENSEFUL MUSIC)
(TENSE, UPBEAT MUSIC)
(UNSETTLING MUSIC)
Denis Gračev nas je obradovao novom igrom za Spektrum pod nazivom Plyuk. U igri ste u ulozi neobičnog stvorenja koje je upalo u duboku pećinu iz koje je potrebno izaći. U svom poduhvatu skupljate ključeve i koristite svoju moć kloniranja kako biste savladali platforme. Za igru je karakteristično to što je veoma šarena i što koristi neuobičajeno velike piksele. Vizuelno jako podseća na raniju igru Ringo, tačnije, pravljena je u istom endžinu. Što neko reče, izgleda kao da igramo PICO-8 igre na Spektrumu 🙂 U jednoj od igara stoji i upozorenje da se baš zbog veličine piksela treba malo odmaći od ekrana zbog boljeg vizuelnog užitka…
Pogledao britansku seriju o profesionalnom ubici, troubleshooter-om kako sebe naziva, pod kodnim imenom Šakal. Snimana je po motivima romana Frederika Forsajta Operacija Šakal. Frederika Forsajta pamtimo po knjizi Četrvti protokol i odličnoj ekranizaciji sa Majkl Kejnom i Pirsom Brosnanom. Priča u ovoj seriji nema puno dodira sa knjigom sem što je tema o plaćenom ubici koji treba da ubije slavnu ličnost ista. Serija je dobra, sviđaju mi se evropska ostvarenja u kojima se radnja dešava u Londonu, Španiji, Mađarskoj, Njemačkoj, Estoniji pa čak i na “našoj strani” jadranske obale. Kraj je ostavio prostor i za nastavak. Šakala smo imali i u filmu iz 1997. godine koji ćemo prevashodno pamtiti po bezbrojnim maskama Brusa Vilisa u glavnoj ulozi kao i Ričardu Giru u ulozi bivšeg irskog teroriste koji sada pomaže u hvatanju drugog kriminalca. Američki film nije toliko prefinjen i inteligentan kao serija, rekli bismo da je u pitanju klasično američko akciono ostvarenje. Kako sam već bio duboko u priči o Šakalu, pogledao sam i film iz 1973. godine. Još jedno britansko ostvarenje, prva ekranizacija literalnog predloška i najbliskija originalu. Film nije loš, malo anemičan za moj ukus.
