Engleski pesnik, kompozitor, muzičar i aktivista Bili Breg je izdao kompilaciju 40 pesama kao jubilej za 40 godina aktivnosti. Pesme su uglavnom političke, protestne ili romantične, žanrovski svrstane u engleski folk. Lepo za slušati 🙂
Nakon trka Formule 1 u filmu Grand Prix, evo nama još prelepih trkačkih kadrova, ovog puta iz takmičenja Le Mans. Film je iz 1971. godine, glavnu ulogu igra Stiv Mekkvin koji je, interesantno, bio u planu da igra glavnu ulogu u filmu Grand Prix ali je bio jednostavno rečeno preskup za budžet. Film Le Mans oslikava veliku borbu Poršea i Ferarija za dominacijom u ovoj trci. Meni su posebno interesanti prvih pola sata filma, praktično bez dijaloga, u kojima vidimo pripreme za trku, kako publike tako i samih aktera sa staze i oko nje, kao i poslednjih 15 minuta, samog finala trke, iz kojeg su ovi kadrovi povađeni.
Film Ford v Ferrari iz 2019. nas seli u 1965. godinu i priča priču o tome kako Kerol Šelbi, uz pomoć vozača Kena Majlsa, stvara trkački auto (Ford GT40) koji će pobediti tada dominantan Ferari u Le Man trci. Film je mnogo više od trke ali scene same trke nisu uopšte loše. Možda ima previše muzike 🙂
Pomerili smo časovnike jedan sat unazad i malo prošetali po zemunskom buvljaku po pravom letnjem danu. Nisam odavno ništa kupovao, cene diskova sa igrama su skočile na 200 dinara mada recimo filmovi još uvek mogu da se nađu za po 50 dinara komad. Posebno me raduje što sam ugrabio Bug-Byte kasetu za ZX Spektrum za 200 dinara, mislim da Ciga nije znao šta prodaje. Hteo je da mi napravi cenu ako kupujem na više ali sam mu ja pošteno platio onliko koliko je tražio.
Predivni kadrovi iz filma Grand Prix iz 1966. godine. Film oslikava trke Formule 1 sredinom šezdesetih na gotovo dokumentaristički način. Možemo da vidimo koliko se tadašnja Formula 1 razlikovala od današnje: zaustavljanje na startno-ciljnoj liniji radi konsultacije sa timom, bale sena pored staze umesto guma i bankina, bolničarke koje pretrčavaju stazu dok je trka u toku, tehnika “jedna noga, dve pedale”… Posebno interesantne su scene s kraja filma kada se vozači trkaju po čuvenom zidu u Monci.
Film Rush iz 2013. godine prikazuje vrhunac karijere britanskog vozača bolida Formule 1 Džemsa Hanta i njegovu bitku sa Niki Laudom za šampionat 1976. godine. Film je dobar, lepo oslikava život vozača sedamdesetih godina. Na žalost, za razliku od prethodnog filma, najlošiji deo ovog su same trke. Sva akcija je prikazana u modernom maniru koji karakteriše to da je prosečna dužina kadra traje ispod jedne sekunde. Kako čovek može da uživa nešto takvo da gleda? 🙂
Kupio novi Hot Wheels u Maksiju danas: rana Tojota Lend Kruzer iz šezdesetih godina. Lend Kruzer je nastao pedesetih godina u vreme korejskog rata. Tada su Amerikanci imali upravu nad Japanom, ako se to može tako reći, pa su naredili Tojoti da po planovima za čuveni Vilis Džip, naprave džipove koji bi se koristili u ratu. Japanci su ga nazvali Lend Kruzer da bi parirali britanskom Lend Roveru. Ovo što mi imamo ovde je treća generacija, J40, tačnije J45 ili J47 zbog većeg međuosovinskog razmaka, koja se proizvodila punih 40 godina od 1960. do 2001. Ovo je poslednji Lend Kruzer koji još uvek pomalo liči na Vilis Džip.
Korveta je serija američkih sportskih atomobila koji se se proizvodili od 1953. pa sve do danas. Imamo osam generacija nazvanih C1 do C8, ovo što ja imam je Matchbox model treće generacije C3 koja se proizvodila od 1968. do 1982. Nisam siguran za konkretnu godinu ali mislim da je ovo model modela iz 1974. godine kada je Korveta izgubila zadnji hromirani branik. Znaću više kada budem skinuo ovu belu boju 🙂
Apdejt: definitivno je model iz 74. ili 75. godine (koji meni izgledaju identično). Izgleda da je model originalno bio crvene boje pa je onda prefarban/dofarban drugom crvenom bojom i na kraju belom. Meni bi se svidela žuta Korveta 🙂
Apdejt: evo je finalna žuta Korveta. Osnova još nije pričvršćena za karoseriju, to ćemo kada budem bio siguran da više ništa nema da se uradi. Dobra je i ovako.
Sve te igre koje je Epic besplatno delio a ja vredno stavljao u kolekciju i koje verovatno nikada neću igrati…
Apdejt: instalirao sam GTA V, 116 gigabajta preko ADSL-a 🙂
Mada je dan bio pravi letnji, možda poslednji ovako topao u ovoj godini. Napravio sam pešački krug od Kupinova do Obreža i natrag, nekih pet sati hodanja. Boje su lepe u ovo doba godine, nije sve tako zeleno. Ima dosta žaba i belouški. Obišao sam par osmatračnica na tzv. Turističkoj stazi ali su sve u jako lošem stanju tako da se nisam penjao ni na jednu.
Pošto sam se podsetio ranih Saw filmova i problema potpunih stranaca zatočenih u nekom prostoru iz kojeg treba pobeći, red je da se podsetim i Kocka trilogije. Prva Kocka je kao i prvi Saw bila revolucionarna: niskobudžetni film sa glumcima amaterima u nadrealnom okruženju lavirinta prostorija u obliku identičnih kocki. Neke kocke su bezbedne, neke kriju smrtonosne zamke u sebi. Kocke se s vremena na vreme kreću a zatočenici pokušavaju da nađu izlaz iz lavirinta. Neka vrsta igre za bogataše koji vole da se klade na to ko će da pobedi u “igri gladi” mada u ovom filmu nema naznaka koja je svrha svega ovoga. Film je generalno gledano dobar, problem je loša gluma i loši dijalozi. Sa druge strane, druga Kocka, Hiperkocka, je verovatno jedan od najglupljih filmova ikada. Gluma i dijalozi su još lošiji nego u prvom delu, priča je još lošija nego gluma i dijalozi. Kompjuterski generisani efekti su katastrofa. Kraj filma je nešto najgluplje što su mogli da smisle. Treća Kocka, Nulta, je prequel prvom filmu i ima potencijal da bude najbolja u serijalu pošto je produkcija bolja a i pratimo paralelno priču zatočenika i čoveka-nadzornika koji ih posmatra putem monitora dok i sam ne odluči da uđe u igru. U ovom filmu imamo i hint da postoji neko iznad ko bira sve te ljude, briše im sećanja i smešta ih u kocku. Šteta što nisu malo više to razradili.
Izašla je kompilacija najvećih hitova grupe Electronic, 30 pesama, što je pozamašna brojka imajući u obzir to da je bend snimio svega tri albuma. Electronic je u stvari projekat “sa strane” Bernarda Samnera, pevača (i instrumentaliste) grupe New Order. Samner u jednom trenutku nije bio zadovoljan što New Order ne koristi više elektronike u svojim pesmama pa je sa prijateljima osnovao sporedni bend koji zvuči onako kako bi on želeo da New Order zvuči. Na kraju je New Order dobio elektronski (pri)zvuk pa je Electronic okončao svoje bitisanje 🙂 Ja volim i Joy Division i New Order i Electronic, a ovih 30 pesama sam slušao sa uživanjem.
