Monthly Archives: March 2015

Pomeranje sata

Sem što sam zakasnio na start Formule 1, zbog pomeranja sata povodom prelaska na letnje računanje vremena sam zakasnio jutros i na posao. Pita kolega “da nisi zaboravio da pomeriš sat?” Ne, zakasnio sam baš zato što sam pomerio sat. Da ga nisam pomerio stigao bih na vreme. Danas smo se bavili nenaplativim potraživanjima. Našli smo par bagova (i ispravili većinu), implementirali jedno poboljšanje, nacrtao sam dijagrame i usput primetio da imamo ozbiljne probleme u celom konceptu ali ispravićemo sve da radi kako treba 🙂

desk baza v1

Analogne kontrole

Pošto neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu: otišao sam do radnje da konačno uzmem (kupim) taj volan pošto mi se niko od trgovaca nije javljao. Malo sam pokisao pošto sam pobrkao ulice Antifašističke borbe i Španskih boraca ali ništa strašno 🙂 Kada sam došao kući odmah sam ga povezao i uključio analogne kontrole. Pokrenuo sam moju omiljenu igru i u prvih 10 minuta uspeo da izvrnem kamion tri puta. Vremenom sam podesio kontrole i navikao se na novi upravljač tako da već sada nema više tako radikalnih incidenata, samo tu i tamo poneko češanje.

Žirafa

Pričaju kolege već neko vreme o toj žirafi, pivo u nekom džinovskom termosu koji ti donesu na sto pa ti točiš sebi kako ti dođe, te sam posle posla otišao sa njima u “Prvu damu” da vidim i to čudo. Dobra je stvar to što ima posebnu unutrašnju posudu za led pa se pivo ne greje i što ima pipu pa možeš sam sebi da dolivaš po potrebi. Zapremina je 2.5 litra, ladno bi svako mogao sebi da uzme po jednu a ne jedna po stolu. Ne sviđa mi se to što je u pitanju neka jeftina plastika, verovatno made in PRC. Lepše bi bilo da je napravljeno od stakla i mesinga… Točeni Erdinger sam pio prošle godine u Veroni i bio je odličan, ovaj kao da je bio razvodnjen 🙁 Utisci večeri: miris laka za drvo,mastan kikiriki, Kridensi, plava debeljuca, devojka koja zna japanski, “nemoj po vratiću”, potop na ulicama, trkanje sa Kuperom i zvezda večeri: Karla Bruni.

carla bruni

X Factor Adria

Počeo je novi X Factor. Prošle godine sam ga gledao po službenoj dužnosti ali sam i uživao pevajući zajedno sa kandidatima 🙂 Ove godine (još uvek) nemam zaduženje (nadam se da će tako i ostati) ali sam svejedno gledao prvu emisiju. Ima tu interesantnih stvari, i iz jedne krajnjosti tipa oni likovi koje sudije posavetuju u fazonu “mlad si, nije kasno da pokušaš nešto drugo” u drugu krajnjost da Kovačica dirnuta izađe na binu kako bi izljubila izvođača. A jedan od sponzora je i Sberbank čije ime, čini mi se, nije tako lako izgovoriti. Uvek mi se čini kao da kažu “Spermbank”…

sberbank 2

Where Will We Go?

Pesma za sunčano nedeljno popodne:

Here’s a toast to you, it’s been to long
And we’re drinkin’ till the night is gone
Where did you go, what have you seen?
And over there, does the air taste differently?

Where did you go? Where did you go?
I don’t know!
Where did you go? Where did you go?
I don’t know!
I don’t know!

But I know you watchin’ over me
You helped me stool a girl
And threw the pain we breathe
One day we’ll break off from this crazy chain
We’ll meet again after my lights dim out
And I’ll be wondering

Where will we go? Where will we go?
I don’t know!
Where will we go? Where will we go?
I don’t know!
I don’t know!

Sajam automobila

Dosta mi liče ti automobili jedni na druge, pogotovo te ravne njuške koje sam najpre uočio kod Mercedesa a sada mi se čini da sve više i više automobila imaju isti prednji kraj. Popunio sam Auto Bildov nagradni kupon, konkurišem za novu Mazdu 3 🙂

mazda 3

Lep dan danas, u povratku sam malo prošetao po Beogradu na vodi. Usput sam preskakao šut i koloseke pa sam se setio kako mi na bucket listi stoji da bi trebalo da uskočim u teretni voz u pokretu i da se malo provozam kao slepi putnik. Nikad nije kasno, samo da nađem gde vozovi dovoljno uspore da mogu da ih stignem… Prošao sam i pored onih kontejnera što se voze na vagonima koji su sada bili istovareni i poslagani kao lego kocke. Nekoliko njih je otvoreno, nisam zavirivao unutra da vidim da li neko živi u njima. Pešaka sam prešao preko tramvajskog mosta i čekao sedamdesetosmicu nekih dobrih pola sata. Da sam uredni platiša Bus Plusa opasno bih se iznervirao, ovako sam samo uživao u suncu i merkao prodavačicu iz kioska od preko puta. Kada sam stigao u kraj već bilo prošlo dva sata, vreme za ručak. Kupio sam Zemunski ćevap i dobio gratis palačinku. Akcija.

Slike sa ovogodišnjeg sajma i slike sa sajma 2013. godine.

Pomračenje

Jutros smo svi u ofisu posedali ispred prozora kao u bioskopu i gledali pomračenje sunca. Koristili smo neki stari Duletov rentgenski snimak glave kako ne bismo dodatno oslepeli. Usput smo prokomentarisali kako je dobro što Dule ima praznu glavu inače ne bi bilo toliko tamnih područja na snimku 🙂 Pomračenje nije bilo ni nalik onome iz 99. kada je Sloba rekao da niko ne sme da bude na otvorenom i da svi treba da se zaključaju u kuće i stanove, navuku zavese i spuste roletne jer će da nastane opšti haos na ulicama ali smo eto ipak imali još jedan lep doživljaj.

pomračenje