Tag Archives: pivo

Beerfest 2019

Bio sam prisutan prvog i poslednjeg dana Beerfesta što je ove godine palo u četvrtak i ponedeljak zbog pogrešne vremenske prognoze 🙂 Bendovi za pamćenje: Dejan Cukić i Spori ritam bend, Autopark, ZeroTwo, Bolesna štenad, Samostalni referenti, Besne gliste, Lagana sreda, Texas Flood i Ajs Nigrutin. Što se tiče piva, svako pivo je dobro 🙂 Pljeska je koštala 300 dinara ali ne vredi toliko.

Kafana

Otišao sam sa kolegama posle posla do Korčagina. Prvo nisu mogli da nađu dovoljno velik sto za nas (bilo nas je recimo dvanaest sa nekim letećim izmenama) iako smo se nedelju dana unapred najavili. Onda je tu bio neki smor od “konobara” koji se non-stop klatio levo-desno kao da je orangutan. Na kraju su nas sve nagurali desno kada se uđe za dva spojena stola sa klupama i stubom. Stiskali smo se ali je nekako popilo vodu. Klopa je bila odlična. Vesna je uzela porciju piletine, ja porciju ćevapa pa smo mi to podelili pola-pola. Onda sam ja na kraju pojeo i polovinu Vesnine porcije pošto ona nije mogla. Popio sam četiri piva a kada je počela muzika zbrisao sam kući. Toliko o tome.

Belgrade Beer Fest

Stigao sam pred kapiju pravo s posla tačno u 18:00, međutim, sikjuriti nas je pustio unutra tek oko 18:10. Prvi su nastupali Garlic, momci dobro sviraju, ženska dobro izgleda ali mi se njeno pevanje nije svidelo. Posle njih je nastupio moj burazer u Danilo Petrović triju sleš King sajzu sa dosta roka, etna i uticaja Satrijanija. Tad je i kiša počela ali mi to nije smetalo (“topla letnja kiša, pa to je Božji dar…”). Sledeći su bili Mostar sevdah reunion, legende koje zaista uigrano muziciraju, malo sevdaha, malo Šabana, svega tu ima. Baš sam komentarisao sa bratom, te stare pesme Safeta Isovića i Zaima Imamovića sada da slušaš u originalnim izvedbama, ne bi ti bile tako zanimljive kao ovo što sad ovi Mostarci interpretiraju. Zatim sledi duga pauza, kašnjenje bolje rečeno, pa onda nastavlja Dubioza kolektiv. Sviđa mi se enrgija ali malo je plitko, nema tu puno mozga. Čuo sam prve tri pesme, na istu foru su, ne verujem kako mogu da naprave više od tri dobre pesme odnosno da snime više od dva albuma. Tu sam se okrenuo i pošao ka izlazu. Popio sam četiri piva i to četiri različita piva, mislim da je većina njih bila sa povišenim procentom alkohola pa je počelo malo i da mi se muti 🙂 Po običaju sa Bir festa idem kući pešaka pošto živim u Zemunu pa mi je to blizu a i prilika da maligani ispare. Usput šoram u šumici pred hotelom Jugoslavija, nije bešika mogla da mi izdrži a pošto nisam večerao reših da svratim kod Dače, mislim da kod njih nisam bio više godinu dana. Maler, više ne rade non-stop već samo do 23h pa svratim u obližnju pekaru i kupim gibaničice i jednu krempitu 🙂 Kući sam bio oko ponoći, večerao i odgledao dokumentarac Maru, poptuno smetnuvši sa uma Olimpijadu.

beer fest 2016

Imam još slika u Galeriji.

Bangkok

OK, Aca 27. septembra ide iz Firme na Tajland, zvanično tamo da radi, po mom mišljenju da promeni pol i vrati se kroz par meseci kao Sandra. Anyway, pošto sam ja od sutra na odmoru, neću ga videti u skorije vreme, stoga moramo večeras da se oprostimo uz pivo i kobaje pa ću da odložim moj put za jedan dan. Ne ide da kući dođem pod gasom u 1 a u 4 da krenem na 12-osatnu vožnju. A sa Acom sam se dosta družio van Firme. Za četiri godine saradnje išli smo dva puta na seminar u Veronu, po jednom na splavarenje Tarom i Ibrom, bili smo prošle godine na Hungaroringu, ove na svadbu u Petrovcu i dva puta sam bio kod njega na selu na nekom lokalnom okupljanju sa sve ražnjem i kotlićem. I bezbroj odlazaka na pivo posle posla. Nedostajaće mi druženje s njim. Inače, ovo je već drugi kolega koji je u poslednjih mesec dana napustio firmu i krenuo u inostranstvo. Ako računamo i Coa koji se letos oženio i otišao u Švicu pošto mu supruga tamo radi… Ali kada me pitaju u takvim situacijama nešto poput “jel’ ti žao što taj i taj odlazi”, ja pitam “jel’ će ti biti bolje tamo nego ovde”. Ako će biti bolje onda nema razloga da mi išta bude žao. Srećan sam zbog tebe, mlad si, uživaj, srešćemo se opet mi negde.

Grmovac

Danas sam od Dobanovaca produžio dalje uz autoput i stigao do Grmovca. Vidim da imaju tri asfaltirane ulice i bogomolju sa sve šatrom ispred nje. Imaju i GSP liniju 606 (koja ima ukupno šest stanica) što znači da smo još uvek u Beogradu. A preko puta crkve svečano otvaranje novog supermarketa, na platou ispred se deli besplatno pivo. Dobro mi je došlo da se okrepim i skupim snagu pa sam nakon rastanka sa ljubaznim domaćinima krenuo dužim putem preko Petrovčića, Bečmena i Surčina natrag ka Zemunu. Da bih sačuvao uspomenu na ovaj dan, napravio sam virtuelnu razglednicu Grmovca.

Kakvo selo, takva i razglednica

Kakvo selo, takva i razglednica

Žirafa

Pričaju kolege već neko vreme o toj žirafi, pivo u nekom džinovskom termosu koji ti donesu na sto pa ti točiš sebi kako ti dođe, te sam posle posla otišao sa njima u “Prvu damu” da vidim i to čudo. Dobra je stvar to što ima posebnu unutrašnju posudu za led pa se pivo ne greje i što ima pipu pa možeš sam sebi da dolivaš po potrebi. Zapremina je 2.5 litra, ladno bi svako mogao sebi da uzme po jednu a ne jedna po stolu. Ne sviđa mi se to što je u pitanju neka jeftina plastika, verovatno made in PRC. Lepše bi bilo da je napravljeno od stakla i mesinga… Točeni Erdinger sam pio prošle godine u Veroni i bio je odličan, ovaj kao da je bio razvodnjen 🙁 Utisci večeri: miris laka za drvo,mastan kikiriki, Kridensi, plava debeljuca, devojka koja zna japanski, “nemoj po vratiću”, potop na ulicama, trkanje sa Kuperom i zvezda večeri: Karla Bruni.

carla bruni

Poledica

Danas sam se razbio na poledici, srećom ništa nisam polomio. Stradalo je jedno pivo i to me je najviše zabolelo 🙂

Tu gde živim ima jedna raskrsnica sa semaforom i baš na mestu gde se zaustavljaju automobili dok čekaju da se upali zeleno svetlo – led. Ja svako jutro tu čekam autobus i interesantno mi da gledam automobile kako šlajfuju dok pokušavaju da krenu. Iza se stvori kolona, ovi pozadi trube i jebu majku, misle da je čovek zaspao na semaforu a ovome se usijala guma od trenja u pokušaju da se pokrene… Danas se vraćam iz prodavnice, stanem sa strane da pređem van pešačkog, opet vidim da se automobili muče da krenu. Upali se crveno za vozače, zaustavlja se prvi, drugi, treći auto taman u mojoj ravni. Tada ja nastupam i krećem da prelazim ulicu po ledu između trećeg i četvrtog auta. Kako sam dospeo na zaleđeni deo tako su mi noge poletele napred a ja tresnuo na dupe. Kesa sa pivom je tresnula pored mene a i kačket mi je odleteo. Ništa, normalno sam ustao, stavio kapu na glavu i nastavio svojim putem. Kući sam čak uspeo da spasim jednu čašu piva iz bušne limenke. 15 minuta nakon što sam stigao kući zove me kolega da mi kaže kako je preksinoć pao na ledu i polomio (ili uganuo?) skočni zglob.

poledica