Jutros sam se kolima zaputio put planinskog sela koje se zove Litohoro. Parkirao sam se na ulazu u selo (u podnožju) i onda krenuo da se verem uz splet uskih i strmih jednosmernih ulica. Negde iza groblja i posle jedne od brojnih (za ovako malo mesto) crkava, nalazi se restoran Miloj koji je istovremeno i ulaz u nacionalni park Olimp. Odavde kreće i jedna od pravih planinarskih staza (E4) ali ja sam se odlučio za lakšu varijantu i krenuo popločanom stazom koja praktično ide preko akvadukta: celim putem pod mojim nogama je žuborila voda lokalne reke koja se sliva sa planine i napaja pijaćom vodom selo iza mene. Na kraju ove staze se nalaze mali bazeni (vrtače?) gorepomenute reke.

Nakon povratka u selo krenuo sam dalje kolima ka Leptokariji koja na mene nije ostavila pozitivan utisak. Donji deo sela, deo ispod pruge i bliži moru, urbanistički izgleda blago rečeno kao Altina. Gornji deo sela je već klasika za Grčku. Plaža je sva nikakva, uska i sa mešavinom peska i kamenja. Jedino onaj severni deo plaže koji je malo širi i u kojem ima i prirodnog hlada vredi nešto. Pošto sam se smorio, krenuo sam natrag put Paralije a usput svratio na par zanimljivih mesta: plaža Milos, luka Litohoro, Gritsa, Variko. Sutra Prekosutra idem opet na jug, ovaj put u Nei Pori.