Monthly Archives: April 2015

Ribnjak

Ispešačio sam od okretnice u Surčinu pa kroz Sportski centar i ribnjak stigao do oboda šume. Šuma izgleda mnogo veća nego što sam u početku pretpostavio pa nisam zalazio u nju; ostavljam to za sledeći pohod kada ću biciklom da je napadnem. Već sam na mapi našao put od Zemuna preko Radio fara, pored aerodromske piste pa nekako preko autoputa (ili ispod njega) do Dobanovaca. Tada će mi šuma već biti na vidiku 🙂 Povratak bi trebalo da bude preko Surčina i Ledina. Mislim da ću oboriti svoj ovogodišnji rekord od 51km, samo da me vreme posluži i da ne bude blata, pošto se tamo vozi offroad. U povratku sam u pošti platio šest knjiga za 1598 dinara. Očekujem da mi stignu tokom sledeće nedelje u firmu.

Kako to izgleda na mapi i u aplikaciji My Tracks:

ribnjak

Pokloni

Pao je definitivni dogovor, u subotu idemo na svadbu. Kupio sam poklone danas (činija, album za slike i dve šolje), još samo da vidimo da li ću ja da vozim ili ne. Vratio sam se serijama, odgledao sam The Walking Dead od zimskog raspusta pa do kraja pete sezone, sada se bacam na drugi deo druge sezone Agents of S.H.I.E.L.D. Čuo sam da je sinoćnja epizoda bila jako dobra…

Decisions

Things have been a little strange since I met you
Like I’m stuck in a frame, can’t forget you

Everywhere I go, somebody screaming’s your name
Lucky number 7, even born the same day

I’ll ride with you if it’s alright with you
I wanna drive to the beach, spend my life with you
Drift away to the river in the sky with you
I think I see the sun

Wanna go with you, baby, wanna rise with you
Play around in the night with you
I think I see the sun

Pedeset dindži

Zoki mi je juče poslao poruku u kojoj me je zamolio da pogledam mejlove pošto sam im potreban. Izdržao sam nedelju dana bez firme što je dobro, sledeći put će biti još bolje. Popodne sam krenuo u šetnju od 120 minuta po Zemunu. Usput sam našao novčanicu od 50 dinara pa sam je, prateći svoj kodeks o štednji, stavio u štek. Prolazeći Pregrevicom, učinilo mi se da sam iz dvorišta jedne kuće čuo pekarkin glas. Napravio sam mentalnu belešku da što pre treba da se vratim na lice mesta i da proverim da li je to zaista ona, i ako jeste, šta tamo radi i sa kime radi. Na mostu za Borču vidim prepunu osamdesetpeticu, otkud ti silni ljudi odjednom. Prolazak trotoarom kroz Banatsku je kao kros kantri. Negde u Prvomajskoj mi se pripiša pa se spustim do tunela da se olakšam u žbunju. Rasterećen odlučim da produžim kroz KBC pa pored Doma penzionera natrag kući. Još svratim kod kasapina i uzmem četiri sveža ćevapa plus pola somuna od jutros plus kajmak plus glavica luka, biće to odlična večera. Na 150 metara od kuće me uhvati pljusak pa sam večeru spremao u gaćama.

Preka kaldrma

Ostavio sam auto na servisu i dobio informaciju da neće biti gotov za manje od tri sata. Izašao sam na autobusku stanicu i dumao šta da radim kad nailazi autobus 604 na kojem piše “Preka kaldrma”. Kakav egzotičan naziv! Bez razmišljanja ulazim unutra, validiram se, sedam na zadnju klupu i očekujem jednu od većih avantura ovog proleća. Želim da vidim te staze i bogaze kojim će me žuti dizelaš odvesti, da li ćemo morati u nekom trenutku da izađemo i da guramo bas preko nekog kamenjara ili ne, hoću jedan slefi sa domorocima pre nego što me strpaju u kazan. Avaj, autobus šiba samo pravo, prolazi pored Surčina, Bečmena i Petrovčića te se okreće na rasksrnici (kružnom toku) za Deč, Karlovčić i Kupinovo. Poslednja stanica. Umesto vrhunskog doživljaja – razočarenje. Autobus stoji sa otvorenim vratima, ja ne izlazim. Miško me gleda i čudi se koja je ovo luda. Posle petnaestak minuta autobus kreće natrag. Iz revolta ne validiram opet kartu, potajno se nadam da će pokretni BusPlus validatori da uđu negde usput i da krenu u zanimljivu diskusiju samnom kako sam se ja to validirao na Ledinama a idem iz pravca Petrovčića ka Surčinu. Izgleda da ne zalaze u ove krajeve. Ošacujem šumu kod Bečmena i dođem na ideju za neki od od sledećih projekata: šetnja od Sportskog centra Surčin preko Galovice do te šume i natrag. Zapišem u mobilni te odlučim da siđem na okretnici u Surčinu, malo prošetam po lepom danu, usput doručkujem džinovsku pancerotu i na pijaci kupim četiri ruže i još četiri neimenovana cvetića za 300 dinara – dodatne snage za moje prolećno uređenje dvorišta. Propušten poziv na telefonu – čovek iz servisa kaže da će auto biti spreman za desetak minuta. Odlično, krećem natrag, nailazi bus 602 za Blok 44. Ledine su usput, ulazim unutra a bus skreće dole na Vinogradsku. Peh. Beograd na Marsu je doživeo da i Vinogradska ulica ima autobuska stajališta. Iz iste te Vinogrardske ulice ni da ste jarac ne možete da se popnete gore na Ledine a da ste krokodil možete da zaplivate po kanalu. Odlučim da produžim dalje i da siđem kod raskrsnice (kružnog toka) za Surčin, tu uhvatim 71 i vratim se na Ledine po auto 🙂

preka kaldrma

My Tracks i kada se vozite autobusom 🙂

U povratku trka sa jednim crnim Renoom kojeg sam lepo ostavio u retrovizoru kad ono radar ispred mene. Ja kočim, Srbokop maše “stani”, Reno proleti desno od mene i počinje da se zaustavlja, ja dajem desni migavac u želji da i ja stanem iza njega a čovek u uniformi sa osmehom gestikulira “produži dalje”. Za dlaku. A iskreno, Reno me izazvao, ne vozim ja inače tako, pogotovo ne po gradu. Kad mi se zalepio u rep.

Pop-A-Pussy

Pazi, to nije obična veštačka vagina, koja je već sama po sebi diskutabilan proizvod tipa “kome to treba i u koje svrhe”, već je u pitanju model vagine neke konkretne Penthausove cice. I to ne samo jedne cice. Već mogu da zamislim da postoje kolekcionari veštačkih vagina. Ne znam samo gde se one čuvaju, u vitrinama ili na nekim skrovitijim mestima. Da li, saglasno Zakonu o zaštiti potrošača, možeš da je vratiš u roku od 14 dana ako ti se ne dopada? Da li se na sastanku frikova razmenjuju iskustva sa veštačkim vaginama, koja je bolja, možda neko godišnje glasanje?

pop-a-pussy

Crvenka

Obišao sam i pančevački most ali u svom maniru: prešao sam borčanski most pa nasipom pored Crvenke, Borče, Koteža i Krnjače stigao do Pančevca, prešao ga i onda preko Dorćola natrag ka Zemunu. Vožnja po nasipu je odlična i bez truckanja, a usput sam video dosta vikend naselja uz levu obalu Dunava. Na kraju sam imao zastrašujuć prelazak preko Pančevca pošto ne postoji ograda koja deli pešačku stazu od kolovoza već samo ivičnjak a i ta pešačka staza je sva u džombama. Od svog uzbuđenja zaboravio sam da slikam most. Biće prilike neki drugi put.

Jezero

Bili smo kod kolege na selu. Tu ima jedno jezero pa smo pekli prase, kuvali pasulj u kotliću i pravili roštilj. Bilo nas je dvadeset momaka i jedna devojka. Zamislili smo scenu u kojoj dvadeset devojaka i jedan frajer peku prase na ražnju pored jezera ali ideja nije bila ni zamisliva ni održiva. Čak i kad bi se desilo tako nešto, verujem da bi se to brzo pročulo i da bismo uskoro imali 100+ zainteresovanih frajera iz okolnih sela na tom hepeningu i opet bi se narušila polna ravnoteža. Na kraju se ispostavilo da je jezero na crkvenom zemljištu pa je došla jedna monahinja iz obližnjeg ženskog manastira da nas zamoli da utišamo muziku 🙂