Tag Archives: grčka

Frozen yogurt

Moja omiljena poslastica. Ovaj sa desne strane je iz Grčke a ovaj sa leve iz Beograda. Porcija beogradskog (porcija za mene) košta 450 dinara (to ide na merenje a kilogram košta 1500 dinara), malo skupo ali jako ukusno. Prošle nedelje sam u Pančevu jeo dobar sladoled u Tržnom centru, 70 dinara kugla puta dva plus 10 dinara čašica = odličan sladoled za 150 dinara. Sledeći put kada budem išao u Pančevo ima da ubacim i neke dodatke u taj sladoled da vidim šta je na kraju bolje, smrznuti jogurt ili sladoled.

Grčka 2017

Idemo u Nei Pori 19. septembra, danas sam uplatio 🙂 Prošle godine sam iz Paralije napravio dnevni izlet do Nei Porija, svidelo mi se, ove godine ću provesti tamo desetak dana. Iskoristiću relativnu blizinu Atine i Skijatosa pa ću i to da obiđem. Treba napraviti plan putovanja…

Apdejt: evo ga video…

Prvi oktobar

Poslednji dan letovanja, sunce i prijatna temperatura vode, ispunila mi se želja da se kupam u moru u oktobru. Obišao sam sve što sam planirao sem Meteora koje mi je inače preporučila koleginica. Nije da nisam imao želju i mogućnosti ali nije to za mene 🙂 Mogu da ih gledam izdaleka i da se divim tom inžinjerskom naporu da se na tako nepristupačnom mestu podignu građevine ali s obzirom na to da nisam religiozan i da me ne zanima monaški život, ne znam šta bih drugo tamo tražio. Ni u crkve ne ulazim, samo ih slikam spolja i to je to. Uostalom, gde će antihrist da ulazi u Božju kuću 🙂 Kako bilo, na kraju dana sam svratio u Lidl po prvi put od kako sam ovde, nakupovao prehrambenih artikala za 25 evra koje nosim u Beograd i koje ću da krckam u oktobru. Sutra ujutro pakovanje, brisanje šoferke pošto su je ptice opoganile, sipanje goriva i put za Beograd.

Nei Pori

Finalna destinacija ovogodišnjeg letovanja. Danas sam nastavio tamo gde sam stao pre neki dan, magistralom dalje od Leptokarije, prvo sam svratio na lepu plažu Skotina, onda na plažu Pantelejmon podno tvrđave Platamon, šetao se prugom kroz tunel (bez brige, pruga nije u upotrebi) pa se popeo gore do tvrđave i malo razgledao ruševine i još interesantnije – uživao u vidiku na okolinu. Nakon toga sam se spustio do sela Platamon koje lepo izgleda i nema nešto bogate plaže (uske su) ali ono što sam video je i više nego odlično. Nakon šetnje po selu pravac sledeće mesto Nei Pori koje je sušta suprotnost Platamonu sa dugačkom i širokom peščanom plažom i plićakom od preko sto metara. Tu sam uz milk šejk i knjigu “100 deadly skills” dočekao zalazak sunca te se uputio natrag ka Paraliji da se pripremim za poslednji dan leta (letovanja) 2016.

pogled-sa-platamona

Lakuna

Sunce sija k’o tepsija, na nebu nijednog oblačka a nema ni vetra pa sam dan izblejao na plaži. Hteo sam da odem u Nei Pori ali, kad god je ovako lep dan a postoji mogućnost da se sutradan naoblači, put ostavljamo za sutra. Pročitao sam knjigu Lakuna do kraja. Lepa je, sentimentalna sa srećnim završetkom. Sviđa mi se izjava “žao mi je što je moj život napravio mrlju u tvom životu”. To bih mogao da izjavim nekim ljudima ako bi me to opralo. Na povratku u apartman sam u lokalnoj piceriji uzeo picu za poneti za svega šest ipo evra (pica i pivo u Piperiji su me koštali 13 ipo). A dobra je pica, baš sam se najeo.

bleja

Litohoro

Jutros sam se kolima zaputio put planinskog sela koje se zove Litohoro. Parkirao sam se na ulazu u selo (u podnožju) i onda krenuo da se verem uz splet uskih i strmih jednosmernih ulica. Negde iza groblja i posle jedne od brojnih (za ovako malo mesto) crkava, nalazi se restoran Miloj koji je istovremeno i ulaz u nacionalni park Olimp. Odavde kreće i jedna od pravih planinarskih staza (E4) ali ja sam se odlučio za lakšu varijantu i krenuo popločanom stazom koja praktično ide preko akvadukta: celim putem pod mojim nogama je žuborila voda lokalne reke koja se sliva sa planine i napaja pijaćom vodom selo iza mene. Na kraju ove staze se nalaze mali bazeni (vrtače?) gorepomenute reke.

Nakon povratka u selo krenuo sam dalje kolima ka Leptokariji koja na mene nije ostavila pozitivan utisak. Donji deo sela, deo ispod pruge i bliži moru, urbanistički izgleda blago rečeno kao Altina. Gornji deo sela je već klasika za Grčku. Plaža je sva nikakva, uska i sa mešavinom peska i kamenja. Jedino onaj severni deo plaže koji je malo širi i u kojem ima i prirodnog hlada vredi nešto. Pošto sam se smorio, krenuo sam natrag put Paralije a usput svratio na par zanimljivih mesta: plaža Milos, luka Litohoro, Gritsa, Variko. Sutra Prekosutra idem opet na jug, ovaj put u Nei Pori.

staza

Mediteransko selo

Tako se zove kompleks sastavljen od bungalova, restorana, barova i naravno velike peščane plaže. Selo u malom. Bilo je vedro i sunce je sijalo ali je i vetar duvao pa mi je na trenutke bilo zima. Voda je isto prohladna kada se uđe u nju ali kada se navikneš onda ti se ne izlazi 🙂 Otišao sam nešto ranije sa plaže, baš zbog tog vetra, moja omiljena prodavnica girosa se zatvorila tako da sam večeru kupio na drugom mestu plus sam se častio još jednim smrznutim jogurtom. Poneo sam u apartman chill box, oprao kašiku i plastičnu posudu tako da u Beograd nosim komplet (doduše prazan) kutija, posuda, kašika i salveta, da ga stavim na policu iznad televizora sa ostalim trofejima.

mediteranean-village

Piperia

Jutro je počelo sa oblacima pa sam malo šetao po Paraliji, slikao brodove, galebove i natpise na iskvarenom srpskom, iz supermarketa uzeo kefir i neke keksiće i u povratku u apartman svratio u pekaru i kupio zeljanicu i krofnu sa čokoladom za doručak. Zeljanica mi se nije svidela, kao da je bila bajata, a krofna đene-đene. Prijao mi je šećer. Kefir je bio dobar s tim što pola litre košta evro i trideset, u Beogradu je ista ta količina oko 50 dinara. Nisam osetio neku razliku u ukusu u odnosu na pančevački ili Megleov. Odgledao sam do kraja jedan lep španski film na latopu, “Palme na snegu” se zove, nebo se razvedrilo pa sam ostatak dana proveo na plaži. Vetra nema, sunce ne peče, voda je hladnjikava ali podnošljiva. Hladnija je nego u Pargi prošle godine sredinom septembra.

Doručak me je, iako mi se nije nije svideo, držao do posle pet popodne kada sam se zaputio ka Olimpik biču i zvanično u 17:30 našao piceriju Piperia koju sam bezuspešno tražio pre par dana. Nalazi se u ulici paralelnoj sa plažom ali ne u prvoj najbližoj već u sledećoj. Nije mi jasno kako je nisam video ranije. Naručio sam kriglu piva na točenje i jednu picu Specijal. Pivo je prijalo hladno, pica je bila odlična vruća i izdašna, ima malo više testa sa strane ali to ne smeta. Lepo sam se najeo i u sedam sam već bio ponovo u apartmanu i čekao da kuvalo ugreje vodu za kafu.

eros

Petros – kip simbolizuje Petra na letovanju