Nakon godina gledanja Krisa Remzija kako na Jućubu rešava slagalice, danas sam na novosadskom buvljaku naleteo na dve kineske za 500 dinara. Obe su nivoa težine dva od pet što bi trebalo da znači da nisu preterano zahtevne. Mislim da bismo mogli da ih svrstamo u kategoriju packing puzzles, barem ovu piramidu. Proizvođač je Mi Toys a ovi konkretni primerci su navodno prodavani u Bartl prodavnici/sajtu. Vidim da i kanadski Puzzle Master prodaje nešto iz Mi Toys repertoara. Svojevremeno sam se nosio mišlju da naručim neku slagalicu od Kanađana ali me je iznos poštarine obeshrabrio 🙂
Sa grupom programera iz Zosje smo se već sretali, ovde sam hteo da prikupim na jednom mestu sve njihove do sada objavljene igre.
Za početak možemo da se osvrnemo na dve igre koje su začuđujuće pravljene za Spektrum 16k, Don Quixote i Lava. Impresivno je šta su sve uspeli da spakuju u ovako malo memorije, pogotovo ako se setimo igara sa Horacijem 🙂 Zatim imamo još jednu netipičnu ali vrlo dobru platformsku igru, Bonnie and Clyde.
Prelazimo na seriju simulacija vožnje. Drift! i njen nastavak Drift! 2K22 sa vrlo lepo urađenom animacijom zaokretanja auta. Just a Gal je odlična simulacija vožnje motora a onda dolazi revolucionarna igra Travel Through Time vol. 1, prelepo urađena simulacija vožnje/trka sa sve pozadinskom pričom i katscenama. Kao poslednju u seriji simulacija imamo Rubinho Cucaracha, igru očito pravljenu u istom endžinu kao Travel Through Time ali malo komičniju i opušteniju.
U poslednjoj grupi imamo akcione avanture. Za početak tu je The Dark: Lost Pages, dvodimenzionalni lavirint koji je jako teško igrati bez konstantnog konsultovanja mape. Njen nastavak, The Dark: Redux, je trodimenzionalni lavirint prebačen u prikaz iz prvog lica, nešto što se meni generalno ne sviđa pošto mislim da to na Spektrumu retko ume dobro da izgleda. Sledeća je Valley of Rains, igra koja nas koloritom podseća na neka španska remek-dela kao što je npr. Exolon. Zatim imamo Angels, ljubavno pismo Renegade serijalu sa interesantnim introom. Za kraj ostavljamo najnovije ostvarenje, Seraphima, akcionu avanturu sa pregrštom boja, velikim sprajtovima i parallax skrolovanjem.
Don QuixoteLavaBonnie and ClydeDrift!Drift! 2K22Just a GalTravel Through Time vol. 1Rubinho CucarachaThe Dark: Lost PagesThe Dark: ReduxValley of RainsAngelsSeraphima
Iz Maksija. Nisu na akciji, koštaju 400 dinara komad ali nisam mogao da odolim pošto ovo još nisam video. Nema ih ni na Limundu. Ovaj auto je baziran na modelu Alfa Romeo Alfetta što znači “mala Alfa” iliti “Alfetica”. U mali auto su ubacili V6 motor od tri litra i tako dobili trkačku mašinu.
Apdejt: pojavio se jedan na aukciji po početnoj ceni od 500 dinara a ako se odlučiš da kupiš odmah – 1000 🙂
Retroarč je frontend za emulatore. Ideja je da dobijemo unificirano okruženje za različite sisteme koje želimo da emuliramo tako da se sve svede na to da prvo izaberemo kor (sistem koji želimo da emuliramo) i pokrenemo igru koju želimo da igramo pod tim korom. Ja sam do sad retko koristio Retroarč pre svega zato što sam se do sad već ustalio sa zasebnim emulatorima a i sećam se da sam pod Arč linuksom imao problem sa fontovima koji se koriste u interfejsu. Onda sam instalirao Mandžaro pa dao šansu Retroarču i sve je proradilo iz prve.
Prvi kor koji sam instalirao je naravno emulator računara ZX Spektrum koji nam ovde dolazi kao fuse-libretro, Libretro port FUSE emulatora. Libretro je biblioteka u koju se portuju svi ti emulatori (i time postaju korevi) kako bi Retroarč mogao da ih pokrene. Uspeo sam da podesim i moj džojped da se ponaša kao džojstik. Najčešće ga koristim kao Sinclair ili Cursor džojstik, zavisi od igre. U igrama koje koriste samo tastaturu dolazi do kolizije nekih od tastera koji se inače koriste i u Retrorač interfejsu (na primer, tasteri P, Space itd…) ali je i to rešivo.
Bio u Kikindi danas, imaju proslavu u čast bundeve. Na gradskom trgu je bilo dosta tezgi, od narodne radinosti preko fruštuka do zimnice i suvenira. Deca su pičila folklor a malo kasnije smo imali i bend koji je dobro svirao ali čije ime nisam ukačio. Kupio sam štrudlu, sok od bundeve i pomorandže i po običaju magnet za mamin frižider. Bio sam i u muzeju gde sam video mamuta i naučio dosta o istoriji Kikinde. Imaju i izložbu Leta pre neta posvećenu igri, zabavi i tehnologiji pre Interneta. Nešto kao muzej tehnike u malom. Dosta sam šetao, napravio sam preko 25,000 koraka. Pred polazak sam pojeo odličnu grumansku pljeskavicu kod Milana kuvara a dve osobe su pohvalile moju La Linea majicu 🙂
Skoknuo do Smedereva danas pošto je u toku manifestacija Smederevska jesen. Imamo vašar, folklor, kućnu radinost, vinarije, pčelare, domaće poslastice i roštilj. Vreme je bilo lepo, ne previše toplo a posle pet popodne je krenulo da se sliva baš puno ljudi. Kupio sam mami magnet za frižider a sebi propolis, pojeo odličan točeni sladoled u velikom kornetu za 200 dinara i gurmansku pljesku za 400. Napravio 25,000 koraka 🙂
Sad kada sam sredio glavni računar, da se malo pozabavim i laptopom. Laptop je nešto starije generacije mada sam nedavno apgrejdovao RAM i storidž, i na njemu je još uvek instaliran Vindouz sedam. Sedmica je odavno završila životni ciklus ali meni to ne smeta zato što nije previše hardverski zahtevna a na laptopu još uvek mogu da puštam Jućub, slušam muziku, gledam filmove, igram igre. Problem je to što proizvođači aplikativnog softvera u novim verzijama svojih programa ukidaju podršku za Vindouz 7. Tako je Mozila prestala da izdaje nove verzije Fajerfoksa za Sedmicu, Stim će prestati da radi od nove godine a pitanje je do kada će i Jućub i generalno svi moderni sajtovi koji se u popriličnoj meri oslanjaju na klijentsku arhitekturu prestati da rade. Da, ni Doker nije moguće pokrenuti na Sedmici, ne možemo da programiramo 🙁
Prva opcija je da probam da instaliram Vindouz deset. Desetka je hardverski zahtevnija a možda nije ni kompatibilna (Majkrosoft ume da kaže da ti hardver nije podržan), a ono što mi najviše smeta je da je puna nepotrebnih stvari, reklama i raznih gluposti. Malo sam prošnjurao po netu i našao informaciju da je Windows 10 IoT Enterprise LTSC ono što nam je potrebno. U pitanju je izdanje sa oznakom 21H2 koje će imati Majkrosoftovu podršku do 2032. godine. Do tad ćemo se valjda već snaći za novi laptop 🙂 Instalacija je prošla bez problema i relativno brzo nakon čega sam pokrenuo program Privatezilla kako bih ubio telemetriju, deinstalirao nepotrebne programe i ukinuo višak servisa. To bi trebalo da barem malo olakša život vremešnom laptopu. Instalirao sam osnovne programe i za sad sve radi kako treba. Ako se laptop bude mučio u radu, druga opcija je da na njega instaliram Linuks i tako dobijem radnu mašinu a za Vindouz mašinu ćemo se već snaći ako nam je uopšte potrebna.
Malo me je zainteresovao taj znak na kojem je uzbrdica označena u procentima pa sam se raspitao… Uzbrdica od 12% znači da ćeš se na 100 metara puta popeti 12 metara u visinu. Ako bismo želeli da izračunamo stepen uspona, koristili bismo arkus tangens odnosa naspramne i nalegle katete. Ako je hipotenuza 100 m a naspramna 12 metara, iz pitagorine teoreme dobijamo da je nalegla kateta oko 99 metara. 12 sa 99 je 0,12 a arkus tangens od 0,12 je nešto manje od sedam stepeni uspona.
Ostalo mi slobodnih dana pa sam malo prošetao danas po Fruškoj gori. Auto sam parkirao na skretanju za Vrdničku kulu pa peške krenuo do Vrdničkih stepenica koje me nisu nešto preterano oduševile, mislio sam da će ih biti više. Onda sam došao do izvora koji se zove Babin guz i koji je na sreću bio presušio 🙂 Nastavio sam kroz šumu prateći stazu, obišao Veliko Sitijevo (394) i izbio na Partizanski put. Tu je bilo neko odmorište pa sam malo odmorio. Nastavio sam stazom koja prati put, prešao put pa nastavio stazom kroz šumu. Staza je dugo išla nizbrdo što me je zabrinulo pošto te uvek posle čeka uzbrdica kojom se treba vratiti. Silazak do Dumbovačkog potoka je bio baš strm što mi je stvorilo nelagodu zbog moje bangave ruke. Na kraju su me komarci bukvarno izjurili iz šume negde kod sela Dumbovo, to je već severna strana Fruške gore s koje se vidi Novi Sad. Tu sam kod jednog gospodina potvrdio put ka Starom Rakovcu pa krenuo lagano uzbrdo. U selu sam se kod partizanskog spomenika malo okrepio pa krenuo asfaltnim putem ka Zmajevcu. Mislim da put ima oko tri kilometra ali je uspon strm, saobraćajni znak kaže 13%. U Zmajevcu opet odmor pa onda laganica nizbrdo ka Vrdniku do auta. Mislio sam da uzmem stazu koja ide preko Popovog brega ali sam video da i ona ide uzbrdo a da se posle treba opet spustiti strminom a ja nisam hteo da rizikujem. Kad malo ojačam idem ponovo, danas sam napravio oko 30,000 koraka.
