Ovih dana Vindouz 95 slavi dvadeset godina. Toliko vremena je otprilike prošlo i otkad sam kupio svoj prvi PC računar. Sa preinstaliranom 95-icom, naravno, tako je to tada išlo: kupiš hardver i dobiješ besplatno instaliran operativni sistem i pun hard komercijalnih programa i igara 🙂 Hard je imao kapacitet od 1.3 gigabajta ali tada su programi dolazili na disketama a ne CD-ovima. DVD-ovi još nisu ni postojali. Uvek ću pamtiti moje prve dane sa Vindouzom: znao sam kako se pali komp ali nisam znao da moraš da odeš na Start pa da ga ugasiš već sam ga gasio na dugme 🙂 Vremenom sam uznapredovao i taj Vindouz toliko modifikovao da mislim da sam jedini u to vreme imao Majkrosoftov operativni sistem na srpskom. Oni su tek kasnije počeli da rade na lokalizaciji svog softvera na naš jezik. Posle 95-ice su izašli 98-ica i ME, ja sam se držao i dalje svog čeda, a kada se pojavio XP, programeri su prestali sa podrškom za 95-icu a moj računar je već bio previše slab da ga potera. Tada sam, tražeći alternativni operativni sistem koji nije previše gladan za resursima, prešao na Linuks i to Slekver sa nekim od slabijih grafičkih okruženja tipa XFCE ili slično, a kada je mašina apgrejdovana onda sam instalirao i Arč koji i dan danas koristim, i kući i na poslu. Jedini ga na poslu koristim, ostali Linuks Indijanci su na Ubuntuu. U međuvremenu sam se odvikao od Majkrosofta, istina imam laptop sa Sedmicom na njemu, ali ga uglavnom koristim za igranje a ne za neki iole ozbiljan rad.