Juče dobio aluminijumsku flašicu i tortu a danas kovertu. Častio sam kolege roštiljem od Pobratima. Malo sam ih precenio (a i par ljudi se nije pojavilo) pa imamo ručak i za sutra 🙂
Rođendan
Leave a reply
Tag Archives: roštilj
Pljeska
Avgust je definitvno omiljeni mesec naših sugrađana za odlazak na godišnji odmor. Ulice su puste a i dosta prodavnica brze hrane je zatvoreno. Konkretno, u blizini mesta gde radim imamo tri roštiljarnice i jednog Kineza i trenutno niko od njih ne radi zbog godišnjih odmora. Takođe i obližnja pekara radi smanjenim kapacitetima zbog školskog letnjeg raspusta. Zato sam danas prošetao do KBC-a jer tamo imamo dve pekare i jednu radnju sa roštiljem koji još uvek rade punom parom. Doduše, u radnji sa roštiljem nije pravi roštilj već se sve peče što ja kažem “na plotni” zbog čega ni ne idem tamo često (mogu to i sam kući da spremim) ali ova pljeska što sam je danas kupio uopšte nije loša. Pogotovo kada je čovek gladan 🙂
Kad bude malo zahladnelo opet počinjem da nosim hranu od kuće.
Kafana
Otišao sam sa kolegama posle posla do Korčagina. Prvo nisu mogli da nađu dovoljno velik sto za nas (bilo nas je recimo dvanaest sa nekim letećim izmenama) iako smo se nedelju dana unapred najavili. Onda je tu bio neki smor od “konobara” koji se non-stop klatio levo-desno kao da je orangutan. Na kraju su nas sve nagurali desno kada se uđe za dva spojena stola sa klupama i stubom. Stiskali smo se ali je nekako popilo vodu. Klopa je bila odlična. Vesna je uzela porciju piletine, ja porciju ćevapa pa smo mi to podelili pola-pola. Onda sam ja na kraju pojeo i polovinu Vesnine porcije pošto ona nije mogla. Popio sam četiri piva a kada je počela muzika zbrisao sam kući. Toliko o tome.
H7
Otrovao sam se u ponedeljak u restoranu u kojem nam firma plaća ručak. Mislim da je restoran dobar, samo nas iz nekog razloga tretiraju kao goste drugog reda pa nam spremaju obroke od buđavih sastojaka. A možda firma nije plaćala fakture na vreme pa je ovo mala osveta, ne znam. Jesam radio sistem za fakture ali je neprofesionalno da sada guram nos gde mi nije mesto. Kako bilo, juče sam preskočio firmin obrok i za 194 dinara pojeo džinovsku dimljenu vešalicu sa sve somunom, urnebesom, kupusom i crnim lukom. Nije bilo potrebe za večerom 🙂 Danas sam se vratio u restoran i pojeo picu, računam da to neće moći tako lako da zajebu, a i ubuduće ću da naručujem za jelo samo ono čiji kvalitet može golim okom da se proceni. Opet sam se zasitio od ručka pa nisam večerao nego sam posle posla otišao do prodavnice auto-delova da kupim još jednu sijalicu. Sad je crkao desni far pa ću da kompletiram Osram H7-ice. Interesantno da je sijalica u prodavnici jeftinija (370 dinara) od sijalice sa buvljaka (450 dinara). Juče je pala i odluka da do kraja meseca biciklom odem do Ade Huje a danas da napravim turu i do Bele stene. Ali to sve tek posle puta u Temišvar 🙂 Kolima, ne bajsom.
Fast Food
Prodao sam stari Samsung monitor za 1120 dinara. Dok sam čekao kupca na parkingu ispred Mek drajva, malo sam gvirnuo u jelovnik. Poslednji put sam jeo u Meku još dok sam bio u srednjoj školi. Kasnije sam još jednom iskoristio neke kupone i kupio par sladoleda koje sam odneo kući i podelio sa roditeljima. Sećam se da je tada moj komšija Saša radio u tom Meku u bloku 44. Došao sam u iskušenje da konačno ponovo kupim nešto tipa Planinski, Big & Tasty ili McWrap ali nisam mogao da se nateram. Definitivno ne da mi se ne sviđa nego mi je odbojno. Na povratku kući prošao sam pored novootvorenog Pica Hota ali mi se ni tu nije ulazilo. Volim roštilj, giros, šavarmu, pravim picu kući u proseku jednom nedeljno, ali ovo što se prodaje mi nikako ne prija. Na kraju sam u mesari kupio pet svežih ćevapa, ispržio ih i pojeo sa paprikom u pavlaci.
Falafel
Koleginica posti pa je sredom i petkom na posebnom režimu ishrane. Danas je u vreme ručka išla na falafel sa jednim od kolega, zamolio sam je da mi donese jedan pošto nikada nisam probao 🙂 U pitanju je vegetarijanski obrok, neka vrsta ćufti ali bez mesa, sa leblebijama, bobom i ko zna još čime. Onda se to sve stavi na pitu, dodaju prilozi, umota pa se jede kao sendvič. I lep je ukus, orijentalan. Lepo sam jeo, držalo me je do večere bez problema. Mali predah od roštilja.
Ćevapi
Sa kajmakom i lukom
Jezero
Bili smo kod kolege na selu. Tu ima jedno jezero pa smo pekli prase, kuvali pasulj u kotliću i pravili roštilj. Bilo nas je dvadeset momaka i jedna devojka. Zamislili smo scenu u kojoj dvadeset devojaka i jedan frajer peku prase na ražnju pored jezera ali ideja nije bila ni zamisliva ni održiva. Čak i kad bi se desilo tako nešto, verujem da bi se to brzo pročulo i da bismo uskoro imali 100+ zainteresovanih frajera iz okolnih sela na tom hepeningu i opet bi se narušila polna ravnoteža. Na kraju se ispostavilo da je jezero na crkvenom zemljištu pa je došla jedna monahinja iz obližnjeg ženskog manastira da nas zamoli da utišamo muziku 🙂
Sajam automobila
Dosta mi liče ti automobili jedni na druge, pogotovo te ravne njuške koje sam najpre uočio kod Mercedesa a sada mi se čini da sve više i više automobila imaju isti prednji kraj. Popunio sam Auto Bildov nagradni kupon, konkurišem za novu Mazdu 3 🙂
Lep dan danas, u povratku sam malo prošetao po Beogradu na vodi. Usput sam preskakao šut i koloseke pa sam se setio kako mi na bucket listi stoji da bi trebalo da uskočim u teretni voz u pokretu i da se malo provozam kao slepi putnik. Nikad nije kasno, samo da nađem gde vozovi dovoljno uspore da mogu da ih stignem… Prošao sam i pored onih kontejnera što se voze na vagonima koji su sada bili istovareni i poslagani kao lego kocke. Nekoliko njih je otvoreno, nisam zavirivao unutra da vidim da li neko živi u njima. Pešaka sam prešao preko tramvajskog mosta i čekao sedamdesetosmicu nekih dobrih pola sata. Da sam uredni platiša Bus Plusa opasno bih se iznervirao, ovako sam samo uživao u suncu i merkao prodavačicu iz kioska od preko puta. Kada sam stigao u kraj već bilo prošlo dva sata, vreme za ručak. Kupio sam Zemunski ćevap i dobio gratis palačinku. Akcija.
Slike sa ovogodišnjeg sajma i slike sa sajma 2013. godine.
Pasta
Nezvanično, danas sam završio sve izveštaje za novembar. Zvanično, sutra ujutro treba da doradim još nešto što nije urađeno za avgust, septembar i oktobar, pripojim novembru i sve to lepo zapakujem pa da kažemo da je novembar gotov. Dolazio je i Igor pa smo se dogovorili o nekom novom projektu, trebalo bi da ga završim do kraja nedelje.
Za ručak smo naručili pastu. Praktikujemo pastu jednom nedeljno. Dosad sam jeo pastu bolonjeze i karbonaru i bile su odlične. Danas sam naručio amatrićanu i moram da priznam da bolju pastu odavno nisam jeo. Nije ni skupa, 230 dinara za blizu pola kilograma hrane. Sutra je sreda, dan za post, sutra ćemo da idemo na jednu punjenu pljesku u tortilji 🙂
