U blizini mesta gde radim ima jedan restorančić koji se zove Majka & Co. i u koji volimo da odemo na ručak jednom nedeljno. Ove nedelje smo imali teleću čorbu, piletinu u sosu sa pireom i pohovanim karfiolom, salatu od kiselog kupusa, hleb i po čašu ledenog čaja za 630 dinara.
Pošto smo i maj kao i april proveli u kući, dosta hrane se spremalo. Evo šta je bilo novo na meniju u odnosu na april:
Kako smo ceo april proveli u kući živeći i radeći, stekli smo naviku da svaki dan u kuhinji spremimo nešto za jelo. Evo malog izbora šta se to sve spremalo u ovom mesecu.
Kupio sam kvasac tako da se sutra prave ‘lepčići ali u tiganju 🙂
U januaru sam potrošio 5500 dinara na kupovinu obroka koje konzumiram dok sam na poslu. Uglavnom su u pitanju kuvana jela, Kinezi i roštilj na dostavu. Početkom februara sam promenio metod rada i počeo da nosim hranu od kuće tako da sam u februaru na dostave potrošio svega 1760 dinara (naručivao sam hranu četiri puta u 19 radnih dana) što je vidan napredak 🙂 Mislim da je prelomna tačka bio sendvič iz Proteina koji me je koštao 650 dinara.
Sutra pravac Lidl, imaju akciju italijanskih proizvoda koji bi mogli da posluže za sledeću nedelju.
Formula jedan i testenina 🙂
Ovo niko sem mene ne jede 🙂
Današnji ručak 🙂 Stavio sam u šerpu sve makarone koji su mi ostali pošto ne volim da ostavim desetak makarona sa kojima ne znam šta posle da radim. To je kuvano sa paradajzom i lukom pa sam pri kraju dodao i mortadelu seckanu na kockice i masline na kolutove. Onda sam izašao na bis pa dodao i kapar, nisam jeo kapar godinama. Na kraju sam preko narendao kačkavalj i onda seo na poklopac kutije da se sve to nekako zatvori. Zato se ovako i kompresovalo pa koleginica (koja inače svu testeninu zove “rezanci”) kaže da izgleda kao lazanje.
Otrovao sam se u ponedeljak u restoranu u kojem nam firma plaća ručak. Mislim da je restoran dobar, samo nas iz nekog razloga tretiraju kao goste drugog reda pa nam spremaju obroke od buđavih sastojaka. A možda firma nije plaćala fakture na vreme pa je ovo mala osveta, ne znam. Jesam radio sistem za fakture ali je neprofesionalno da sada guram nos gde mi nije mesto. Kako bilo, juče sam preskočio firmin obrok i za 194 dinara pojeo džinovsku dimljenu vešalicu sa sve somunom, urnebesom, kupusom i crnim lukom. Nije bilo potrebe za večerom 🙂 Danas sam se vratio u restoran i pojeo picu, računam da to neće moći tako lako da zajebu, a i ubuduće ću da naručujem za jelo samo ono čiji kvalitet može golim okom da se proceni. Opet sam se zasitio od ručka pa nisam večerao nego sam posle posla otišao do prodavnice auto-delova da kupim još jednu sijalicu. Sad je crkao desni far pa ću da kompletiram Osram H7-ice. Interesantno da je sijalica u prodavnici jeftinija (370 dinara) od sijalice sa buvljaka (450 dinara). Juče je pala i odluka da do kraja meseca biciklom odem do Ade Huje a danas da napravim turu i do Bele stene. Ali to sve tek posle puta u Temišvar 🙂 Kolima, ne bajsom.
Peti dan kako na firma (ponovo) plaća ručak dole u kafani. Za ovih pet dana sam jeo pileći sote, raviole sa spanaćem, svinjski paprikaš, sladak kupus i mućkalicu, sa sve supom i salatom, i sve je bilo odlično. Porcije su pristojne a higijena se poboljšala. Za sledeću sedmicu sam naručio 3-4 nova jela, očekujem da se nastavi trend dobrog kvaliteta 🙂
Nisam dobro spavao, mučila me žgaravica i imao sam košmare, verovatno zbog obilnog jučerašnjeg ručka. Nisam navikao toliko da jedem. Negde oko 5:20 sam konačno zaspao kako treba, pa kad je došlo vreme za ustajanje za posao (6:40), odlučio sam da produžim te sam se probudio odmoran i naspavan u 9:00 🙂 Na poslu sam bio u 10:30, muški odradio šta imam od taskova a usput provalio dobru foru da mogu da dođem sat ipo kasnije od svih na posao a da odem kući 15 minuta posle poslednjeg kolege što je negde oko 17:30 čime štedim jedan sat dnevno. Doveče sam imao vremena da natenane jurim bakice po parku a kući sam konačno prebacio slike iz Grčke sa aparata na računar i postavio ih u Galeriju.