Otrovao sam se u ponedeljak u restoranu u kojem nam firma plaća ručak. Mislim da je restoran dobar, samo nas iz nekog razloga tretiraju kao goste drugog reda pa nam spremaju obroke od buđavih sastojaka. A možda firma nije plaćala fakture na vreme pa je ovo mala osveta, ne znam. Jesam radio sistem za fakture ali je neprofesionalno da sada guram nos gde mi nije mesto. Kako bilo, juče sam preskočio firmin obrok i za 194 dinara pojeo džinovsku dimljenu vešalicu sa sve somunom, urnebesom, kupusom i crnim lukom. Nije bilo potrebe za večerom 🙂 Danas sam se vratio u restoran i pojeo picu, računam da to neće moći tako lako da zajebu, a i ubuduće ću da naručujem za jelo samo ono čiji kvalitet može golim okom da se proceni. Opet sam se zasitio od ručka pa nisam večerao nego sam posle posla otišao do prodavnice auto-delova da kupim još jednu sijalicu. Sad je crkao desni far pa ću da kompletiram Osram H7-ice. Interesantno da je sijalica u prodavnici jeftinija (370 dinara) od sijalice sa buvljaka (450 dinara). Juče je pala i odluka da do kraja meseca biciklom odem do Ade Huje a danas da napravim turu i do Bele stene. Ali to sve tek posle puta u Temišvar 🙂 Kolima, ne bajsom.