Pošto mi je nedavno bio rođendan, rešio sam da častim kolege ručkom. Odlučili smo se za roštilj iz Ponča a dostava ide preko Govno Glovo. Procenjeno vreme dostave je bilo između 12:30 i 12:40. Onda je usledilo izvinjenje zbog kašnjenja, novo vreme dostave je između 12:45 i 12:55. U 13 sati izlazim napolje pošto očekujem da se kurir pojavi svakog časa. U 13:10 me zove lik (navodno se zove Aleksandar) koji ne zna srpski i na engleskom mi objašnjava da ne može da nađe adresu 🙂 Ja mu objašnjavam da treba da ide uzbrdo i da je sa desne strane ulaz. Pošto ga nema ni u narednih 10 minuta, izlazim na ulicu i krećem nizbrdo njemu u susret. Srećem ga 500 metara niže, mislim da je neki Azijat u pitanju, žali se kako ga navigacija vodi na pogrešnu stranu. Plaćam 5000 dinara, uzimam hranu i negde oko 13:30 krećem natrag uzbrdo sa tri kese u rukama i ukupno 11 obroka. A i glupi Pončo pakuje 11 obroka u 11 kutija ali ne obeleži šta je u kutiji nego otvaraš svaku kutiju pa otvaraš papir pa zadižeš lepinju da vidiš koje je meso i koji je prilog uz to meso.

Kako bilo, lepo smo jeli i pili a kolege su me obradovale lepom “čestitkom” 🙂 Žalim zbog utrošenog vremena, lakše bi mi bilo da sam sam otišao po hranu.