Tag Archives: pekara

Piperia

Jutro je počelo sa oblacima pa sam malo šetao po Paraliji, slikao brodove, galebove i natpise na iskvarenom srpskom, iz supermarketa uzeo kefir i neke keksiće i u povratku u apartman svratio u pekaru i kupio zeljanicu i krofnu sa čokoladom za doručak. Zeljanica mi se nije svidela, kao da je bila bajata, a krofna đene-đene. Prijao mi je šećer. Kefir je bio dobar s tim što pola litre košta evro i trideset, u Beogradu je ista ta količina oko 50 dinara. Nisam osetio neku razliku u ukusu u odnosu na pančevački ili Megleov. Odgledao sam do kraja jedan lep španski film na latopu, “Palme na snegu” se zove, nebo se razvedrilo pa sam ostatak dana proveo na plaži. Vetra nema, sunce ne peče, voda je hladnjikava ali podnošljiva. Hladnija je nego u Pargi prošle godine sredinom septembra.

Doručak me je, iako mi se nije nije svideo, držao do posle pet popodne kada sam se zaputio ka Olimpik biču i zvanično u 17:30 našao piceriju Piperia koju sam bezuspešno tražio pre par dana. Nalazi se u ulici paralelnoj sa plažom ali ne u prvoj najbližoj već u sledećoj. Nije mi jasno kako je nisam video ranije. Naručio sam kriglu piva na točenje i jednu picu Specijal. Pivo je prijalo hladno, pica je bila odlična vruća i izdašna, ima malo više testa sa strane ali to ne smeta. Lepo sam se najeo i u sedam sam već bio ponovo u apartmanu i čekao da kuvalo ugreje vodu za kafu.

eros

Petros – kip simbolizuje Petra na letovanju

Slobodan dan

Iskoristio slobodan dan koji mi je ostao od Prvog maja (bio sam na odmoru kada se potrefio neradan dan) pa sam neplanirano oterao auto na servis (nije hteo da se otvori prozor na vozačevim vratima). Dok sam po običaju čekao da mi jave da mogu da dođem po auto, malo sam se vozio autobusom, da se podsetim kako to izgleda pošto se nisam vozio istim barem mesec dana a i da mi ne propadne kredit na Bus Plus kartici. Usput sam video dva momka kako sportski trče za busom (i stižu ga), lika na stanici u košulji kome je ispao stomak preko pantalona kao dve ogromne kese, devojku sa podvrnutom majicom kako pere kola u perionici, matorog smrdu kako unosi paletu na zadnja vrata busa…. I žene. Puno žena. U Surčinu sam kupio pancerotu i umastio majicu a na pijaci primetio da nemaju hale za sireve i rashladne vitrine već da se sve, i sir i slanina i kobasica prodaju sa tezgi. Što se tiče auta – korodirali tasteri, majstor sve to očistio i naplatio 1000 dinara uz dogovor da se čujemo sutra da vidimo da li može da mi nabavi nedostajući taster na suvozačevim vratima koji je volšebno nestao pre nekih godinu dana; verovatno ga odvalili ovi u perionici. Popodne svratio do pekare da vidim pekarku i njen osmeh, usput od nje kupio lepčić i rolnicu sa jabukama da ne ispadnem previše sumnjiv. Moram i sutra posle posla da svratim da je vidim. Doveče instalirao Combat Arms i napravio odnos 0.3 (46 ubijenih, 151 put umro). Muči me stara FPS boljka: ne znam u koga da pucam i ne znam ko u mene puca. Da li postoji neki tutorijal kako se igraju FPS igre? Nova stavka za to do listu…

combat arms 1

Trgić

Volim ujutro da svratim u pekaru Trgić na Slaviji samo zato što tamo radi jedna garava bakuta koja je, po mom mišljenju, najnegativnija osoba na svetu. Kad god je vidim ona prevrće očima, izbacuje komentare na račun njenih koleginica i pekare i non-stop nešto gunđa i mrmlja sebi u bradu. E sad, zašto volim to da vidim i čujem? Pa, uvek se nekako podsetim šta znači biti loš, šta ne treba raditi, kakav ne treba biti. Pogledaš osobu, vidiš šta radi i kažeš sebi “ja ovo nikako ne smem da radim, ne smem ovakav da budem”. I što neko reče, od svakoga možeš da očekuješ nešto korisno, makar da ga iskoristiš kao loš primer.