Volim ujutro da svratim u pekaru Trgić na Slaviji samo zato što tamo radi jedna garava bakuta koja je, po mom mišljenju, najnegativnija osoba na svetu. Kad god je vidim ona prevrće očima, izbacuje komentare na račun njenih koleginica i pekare i non-stop nešto gunđa i mrmlja sebi u bradu. E sad, zašto volim to da vidim i čujem? Pa, uvek se nekako podsetim šta znači biti loš, šta ne treba raditi, kakav ne treba biti. Pogledaš osobu, vidiš šta radi i kažeš sebi “ja ovo nikako ne smem da radim, ne smem ovakav da budem”. I što neko reče, od svakoga možeš da očekuješ nešto korisno, makar da ga iskoristiš kao loš primer.