Ostavio sam auto na servisu i dobio informaciju da neće biti gotov za manje od tri sata. Izašao sam na autobusku stanicu i dumao šta da radim kad nailazi autobus 604 na kojem piše “Preka kaldrma”. Kakav egzotičan naziv! Bez razmišljanja ulazim unutra, validiram se, sedam na zadnju klupu i očekujem jednu od većih avantura ovog proleća. Želim da vidim te staze i bogaze kojim će me žuti dizelaš odvesti, da li ćemo morati u nekom trenutku da izađemo i da guramo bas preko nekog kamenjara ili ne, hoću jedan slefi sa domorocima pre nego što me strpaju u kazan. Avaj, autobus šiba samo pravo, prolazi pored Surčina, Bečmena i Petrovčića te se okreće na rasksrnici (kružnom toku) za Deč, Karlovčić i Kupinovo. Poslednja stanica. Umesto vrhunskog doživljaja – razočarenje. Autobus stoji sa otvorenim vratima, ja ne izlazim. Miško me gleda i čudi se koja je ovo luda. Posle petnaestak minuta autobus kreće natrag. Iz revolta ne validiram opet kartu, potajno se nadam da će pokretni BusPlus validatori da uđu negde usput i da krenu u zanimljivu diskusiju samnom kako sam se ja to validirao na Ledinama a idem iz pravca Petrovčića ka Surčinu. Izgleda da ne zalaze u ove krajeve. Ošacujem šumu kod Bečmena i dođem na ideju za neki od od sledećih projekata: šetnja od Sportskog centra Surčin preko Galovice do te šume i natrag. Zapišem u mobilni te odlučim da siđem na okretnici u Surčinu, malo prošetam po lepom danu, usput doručkujem džinovsku pancerotu i na pijaci kupim četiri ruže i još četiri neimenovana cvetića za 300 dinara – dodatne snage za moje prolećno uređenje dvorišta. Propušten poziv na telefonu – čovek iz servisa kaže da će auto biti spreman za desetak minuta. Odlično, krećem natrag, nailazi bus 602 za Blok 44. Ledine su usput, ulazim unutra a bus skreće dole na Vinogradsku. Peh. Beograd na Marsu je doživeo da i Vinogradska ulica ima autobuska stajališta. Iz iste te Vinogrardske ulice ni da ste jarac ne možete da se popnete gore na Ledine a da ste krokodil možete da zaplivate po kanalu. Odlučim da produžim dalje i da siđem kod raskrsnice (kružnog toka) za Surčin, tu uhvatim 71 i vratim se na Ledine po auto 🙂

My Tracks i kada se vozite autobusom 🙂

U povratku trka sa jednim crnim Renoom kojeg sam lepo ostavio u retrovizoru kad ono radar ispred mene. Ja kočim, Srbokop maše “stani”, Reno proleti desno od mene i počinje da se zaustavlja, ja dajem desni migavac u želji da i ja stanem iza njega a čovek u uniformi sa osmehom gestikulira “produži dalje”. Za dlaku. A iskreno, Reno me izazvao, ne vozim ja inače tako, pogotovo ne po gradu. Kad mi se zalepio u rep.