Sviđa mi se kako su ljudi svojevremeno ulepšavali svoje snimljene audio kasete 🙂 Mi smo imali štampač u boji pa smo vrlo rano počeli da štancujemo uvek isti dizajn na svim kasetama uz jednu promenu a to su boje, pa su tako kasete sa modernim, tada popularnim pesmama imale omote sa crvenim detaljima, omoti evergreen kaseta su naravno bili zeleni itd. Ovako nešto videti je pravo osveženje, prava ljubav ka svojim omiljenim kolekcijama.
Prelepa Type 3 kaseta s kraja sedamdesetih, mislim da nikada nije upotrebljavana.
Još jedan novitet: Akai audio kaseta. Nisam znao da su i kasete pravili 🙂 Mislim da će pre biti da je neko dugi pravio pod njihovom firmom. Bio je jedan batica na Jućubu koji je po točkićima kaseta umeo da prepozna, ili barem da nagađa, ko je stvarni proizvođač koje kasete. Vidim na netu da postoje serije HX, GX i SX od po 60 i 90 minuta.
Našao još dve kasete za čišćenje glave. Jedna služi za demagnetisanje ali izgleda drugačije od onoga što sam ranije video. Baterija je iscurela, treba da se zameni. Druga služi za fizičko brisanje glave ali nema “šmirglu” kao one ranije što sam našao već filc. Zanimljivo.
Još jedan kuriozitet, nisam ni za ovo znao da postoji. Konica je bila firma koja se bavila proizvodnjom foto aparata, filmova a kasnije i printera pre nego što su se spojili sa Minoltom. Prvi put vidim audio kasetu brendiranu kao Konica a na Internetu vidim da postoje i VHS kasete.
A našao sam i Fudži kasetu. Fudži je Fujifilm korporacija iz Tokija, najviše poznata po kamerama i filmovima ali oprobali su se i u proizvodnji magnetnih medija.
Svaka čast osobi koja je oslikala omot za ovu kasetu 🙂
Za Denon kasete sam čuo ali ih sada prvi put vidim uživo. Nisu bile popularne kod nas u svoje vreme. Imam tri kasete od 60 minuta, mislim da postoji i DX od 90 minuta.
Imam i jednu providnu kasetu ali mislim da se traka ubuđala i da ovo neće zvučati sjajno 🙂
Sviđa mi se estetika ovih starih AGFA i BASF audio kaseta.
Demonstraciona kaseta koja je dolazila uz nov Fisher vokmen. Tada je bila praksa da uz audio uređaj dobiješ i neki snimljeni medij koji bi trebalo da ti demonstrira pun kapacitet tvog novog uređaja. Kaseta ima dve pesme, po jednu sa svake strane: Hot Escort i Give Me The Music. Obe su u istom disko maniru a izvođač nije potpisan. Kasete sa istim ovim pesmama su dolazile i uz uređaje drugih proizvođača audio opreme poput Sanyo i Sharp. Kaseta ima interesantnu kutiju koja je tanja i čiji se mehanizam otvaranja neznatno razlikuje od klasičnih (snapbox) kutija.
A evo ga i sam vokmen. Bio je jako kul uređaj sa ekvilajzerom i mehanizmom da slušaš drugu stranu kasete bez da je okrećeš. Mislim da je ekvilajzer u jednom trenutku stradao pa je izvađen da ne bi uticao na funkcionalnost.
Nakon dužeg vremena dve kasete sa buvljaka za Spektrum za svega 100 dinara. Disco Dan je original, nisam je nikada igrao a rekao bih da je nešto na temu Q*bert-a. Druga kaseta je “kompilacija” igara za odrasle. Zanimljivo. Prepoznao sam Samantu Foks i Sex Mission. Ne znam šta znače ove markacije olovkom dopisane od strane prethodnog vlasnika.
Nisam znao da ovo postoji. Imao sam kasetu za razmagnetisanje glave, ona u sebi ima bateriju i elektronski “čisti” glavu. Ove u sebi imaju traku ali ne magnetnu već nešto što liči na finu šmirglu, recimo 2000 🙂 Nisam spreman da je pustim u ovom trenutku…
Evo kako izgleda kaseta sa elektronikom i uputstvom za demagnetizaciju:
A našao sam i zvaničnu Sonijevu izvedbe ovakve kasete. Interesantno je da nema sunđerčić koji pritiska traku na glavu tako da pretpostavljam da se operacija čišćenja svodi na lagani prelaz trake preko glave u trajanju od jednog minuta.
