U nastavku misije obilaska istočne Srbije, danas sam najpre preko Požarevca svratio do sela Turija nadomak Kučeva. U selu sam našao izvor Šumeća ili Šumeće pa nastavio put do obližnjeg Kučeva. Iznad Kučeva postoji vidikovac pod imenom Jelena stena. Hteo sam peške da se popnem do gore ali s obzirom na to da postoji asfaltiran put gotovo do samog vrha, nisam odoleo a da se ne odvezem. Biće prilike za pešačenje. U Kučevu je bila pijaca pa sam kupio pecivo u pekari i malo prošvrljao pre nego što sam nastavio za Majdanpek. Put za Majdanpek je vrlo dobar i nije bilo saobraćaja. Na ulazu u Majdanpek najveći kop koji sam u životu video.

Severno od Majdanpeka imamo veštačko jezero Veliki Zaton a još malo uzvodno i Rajkovu pećinu. Dalje idemo veoma lošim putem ka Donjem Milanovcu punim rupa tako da nisam prelazio brzinu od 40 km na sat. Ima jedna česma sa desne strane, prilika da se natoči voda i pojede malo suvog keksa. Dalje putem se nailazi na odvajanje sa desne strane. Ostavio sam auto tu pored jedne rashodovane trafo stanice pa sam krenuo peške tim putem. Vidi se da je put nekada davno bio asfaltiran pa je pešačenje dosta lako. U jednom trenutku imamo račvanje puta pa sam prvo krenuo uzbrdo desnim krakom što me je i odvelo na vrh brda. Posle sam se vratio i krenuo drugim putem, usput naišao na kamion koji je izvlačio debla i stigao do napuštenog motela.

Dalje džombastim putem ka Donjem Milanovcu nailazimo na vidikovac Kovillovo s leve strane. Za ulazak se plaća “ekološka taksa” u iznosu od 250 dinara a sa vidikovca prelep pogled na Dunav koji ovde dostiže širinu i do dva kilometra. Dalji put ka Donjem Milanovcu je u mnogo boljem stanju od dosadašnjeg a uskoro se izlazi i na magistralu. U Donjem Milanovcu sam pojeo pljesku, malo prošetao i krenuo ka Lepenskom Viru. Put je katastrofa: skinuli su sloj asfalta, krenuli da stavljaju novi ali su to radili u delovima tako da imate par stotina metra svežeg puta pa onda ide onaj bump kada silazite na izrovan put pa tako par stotina metra pa onda ponovo bump penjete se na asfalt i tako do u nedogled. Ispred Lepenskog Vira kanjon Boljetinske reke, rečica kao da je malo presušila pa nije bilo mnogo štošta da se vidi sem stena.

Posle posete Lepenskom viru sam nastavio ka Golupcu, Velikom gradištu i Požarevcu pa na autoput pa kući. Sve ukupno 443 kilometra vožnje danas i mnogo više pešačenja neko prethodne subote.