Subotnji izlet do Šapca. Poslednji put sam bio ovde pre desetak godina kada smo prosili mladu za mog brata 🙂 Lep je gradić, imaju pešačku zonu, gradski prevoz, aveniju gladnih, veliki park, reku sa sve plažom. Jeo sam iz pekare, prošetao dobra tri sata po žezi, osvežavao se vodom sa česme i sladoledom. U povratku vožnja nenumerisanim putevima od Platičeva do Pećinaca (između puteva 21 i 121), putem 318 do Šimanovaca pa na auto-put pravac Zemun.
Najtopliji dan (barem do sad) u ovoj godini ali ga nisam, kao po običaju, obeležio vožnjom bicikle po jari već sam sekao žbunje i šipražje koje je iždžigljalo tamo gde komšija i ja parkiramo aute. Komšija je bio slabo pokretan neko vreme, imao je operaciju kolena, sada vidim da ga nema kući niti je tu njegov auto (verovatno je u otišao u vikendicu) pa sam iskoristio priliku, uposlio testeru i makaze i malo potkresao rastinje da ne grebemo aute 🙂 Inače, na tom mestu je hladovina već od podneva pa na dalje. Osećam da će prvi auto koji bude došao u naš kraj odmah da se uparkira na jedno od sređenih mesta, jer, takvi smo.
Sreća pa nisam krenuo kući kroz Đure Đakovića kako to inače radim jer sam upravo video klip autobusa na liniji 37 čini mi se koji pravi talase i razbija automobile o zidove okolnih zgrada 🙂
Do Pupinovog mosta je sve bilo manje-više normalno, po koja kap kiše, mislim da nisam ni uključivao brisače. A onda, kako sam počeo da se penjem na most, video sam kao neku maglu na Dunavu što se kasnije ispostavilo da je u stvari tako gusta kiša da pri punoj brzini brisača nisam mogao da vidim više od dvadesetak metara ispred sebe. Na semaforu srećom bez gužve a onda, prvo kroz Banatsku pa Ugrinovačku, reka vode. Plus je to što sam većim delom puta išao iza nekog BMW-a sa širokim gumama pa sam koristio “brazde” koje je on pravio.
Kada sam stigao na parking, padao je grad pa sam parkirao autom nosem ispod drveta da pokušam da zaštitim šoferku. Tada je nastao problem kako da izađem iz auta pošto je lilo kao iz kabla ali sam se setio da imam kišobran u gepeku pa sam se prebacio na zadnje sedište, dohvatio kišobran i kući došao samo sa mokrim čarapama. Malo sam isprljao sedišta patikama dok sam se prebacivao, možda za ubuduće uvežbam ovaj pokret uz prethodno izuvanje. Žao mi je što nisam imao kameru uz sebe da snimim ceo ovaj doživljaj pošto je ovo bilo nešto za pamćenje.
Rasad sa pijace. Mislim da me je Ciga oladio za 100 dinara ali nema veze, sledeći put nećemo kupovati kod njega 😉
Noćas definitivno gubimo jedan sat 🙂
Sunčan dan danas, isprobao moje solarne ćelije i evo utisaka 🙂 Moj telefon kada se puni iz gradske mreže “vuče” 0.42 ampera struje. Kada isti taj telefon punim preko solarnih panela, opet se pojavljuju tih 0.42 ampera. To znači da se telefon puni istom brzinom bilo da se puni preko punjača, bilo da se puni preko solarnih panela, što je dobro. Pitanje je, koja je maksimalna struja koju daju ove solarne ćelije? Za taj deo testa mi treba neki uređaj koji troši više struje od mog telefona…
Idemo u Nei Pori 19. septembra, danas sam uplatio 🙂 Prošle godine sam iz Paralije napravio dnevni izlet do Nei Porija, svidelo mi se, ove godine ću provesti tamo desetak dana. Iskoristiću relativnu blizinu Atine i Skijatosa pa ću i to da obiđem. Treba napraviti plan putovanja…
Apdejt: evo ga video…
Moram da smislim neke vanjske aktivnosti za subotu i nedelju da propisno proslavimo ove maksimume 🙂
Novi vikend, novi izlet. Danas sam imao za cilj da odem od Jakova do Boljevaca ali Savom. Nekada davno sam živeo u Blokovima i par puta biciklom stigao do Stremena u Jakovu, ovog puta sam hteo da istražim šta ima dalje. Put je u početku utabana zemlja, ide pored nasipa i dobar je za vožnju. Nešto kasnije se pojavljuje i asfalt što me je jako začudilo. Vidim da je nov, šibaju neke betonjerke njime. Na kraju puta nailazim na Kineze koji prave još jedan most na Savi. Dalje nema puta već se ide nasipom. U ovo doba godine trava je zakržljala i spaljena od sunca pa se lako vozi. Negde na dvadesetom kilometru posle duže vremena prvi znaci civilizacije – poznate pumpe za vodosnabdevanje. Tu blizu je selo, izlazi se na asfaltni put pa natrag ka Jakovu što je u principu jako blizu kada se ide putem (5-6 km). Na kraju sam prošao i pored akva parka, raje koliko voliš. Moraću jednom da odem na kupanje da snimim situaciju.
Vreme je za novu narudžbenicu 🙂
Imam jednu knjigu koju trenutno čitam (“U kuhinji” se zove) i čini mi se da mi je ostala još samo jedna nepročitana knjiga (“Dedalova kuća” koju sam kupio decembra 2014.). Ako ne naručim nešto novo, moraću da se vratim na “Hronike Dine”. Ne sećam se dokle sam stigao, možda samo prvu od tri knjige ili sam počeo i drugu da čitam ali sam se izgubio u religiji pa batalio…
Apdejt: well, dobio sam šest knjiga za 1010 dinara (poštarina uključena u cenu). Verovatno nisu imali na stanju “Vrt nade” pa su mi dali ovo što su imali. Sve u svemu, dobar posao.