Tag Archives: sava

Šabac

Subotnji izlet do Šapca. Poslednji put sam bio ovde pre desetak godina kada smo prosili mladu za mog brata 🙂 Lep je gradić, imaju pešačku zonu, gradski prevoz, aveniju gladnih, veliki park, reku sa sve plažom. Jeo sam iz pekare, prošetao dobra tri sata po žezi, osvežavao se vodom sa česme i sladoledom. U povratku vožnja nenumerisanim putevima od Platičeva do Pećinaca (između puteva 21 i 121), putem 318 do Šimanovaca pa na auto-put pravac Zemun.

Oktobar na bicikli

Verovatno poslednji vikend u ovoj godini da vozim bajs mada bih voleo da i u novembru i u decembru bude koji lep dan za vožnju. Ako se dobro sećam, početkom januara ove godine je bilo dan-dva lepog vremena, baš negde posle nove godine a pre snega, kada je bilo moguće pedalanje ali sam na žalost propustio priliku. Ne smem da dozvolim da mi se to opet desi 🙂

Obrenovac

Treći vikend zaredom, sada sam se već ispraksovao kako najlakše ubaciti bajs u gepek. Poenta je u tome da zadnji točak ide prvi a kada se dođe do prednjeg točka, onda se ugura prvo volan pa tek onda točak. Danas sam otišao do Obrenovca i malo se vozikao po Zabranu, Zabrežju i selu. Vreme je pokvarilo ugođaj pošto sam svaki čas gledao u oblake da li će da ljuljne neka kiša ili ne, naročito dok sam bio na zemljanom putu. Na kraju se sve lepo završilo a vratio sam se natrag (treći vikend zaredom) preko Surčina. Sledeći put moram da odem na neku drugu stranu sveta 🙂

Milion kilometara od nigde

Novi vikend, novi izlet. Danas sam imao za cilj da odem od Jakova do Boljevaca ali Savom. Nekada davno sam živeo u Blokovima i par puta biciklom stigao do Stremena u Jakovu, ovog puta sam hteo da istražim šta ima dalje. Put je u početku utabana zemlja, ide pored nasipa i dobar je za vožnju. Nešto kasnije se pojavljuje i asfalt što me je jako začudilo. Vidim da je nov, šibaju neke betonjerke njime. Na kraju puta nailazim na Kineze koji prave još jedan most na Savi. Dalje nema puta već se ide nasipom. U ovo doba godine trava je zakržljala i spaljena od sunca pa se lako vozi. Negde na dvadesetom kilometru posle duže vremena prvi znaci civilizacije – poznate pumpe za vodosnabdevanje. Tu blizu je selo, izlazi se na asfaltni put pa natrag ka Jakovu što je u principu jako blizu kada se ide putem (5-6 km). Na kraju sam prošao i pored akva parka, raje koliko voliš. Moraću jednom da odem na kupanje da snimim situaciju.

Sava

Prelazim peške preko starog savskog mosta, gledam dole granje koje se zakačilo za jedan od stubova i primećujem kako je Sava ovde brza, kako voda žubori oko tog upletenog granja. Odmah se setim Kiće i njegovih saplemenika kako se svakog dana autobusom spuštaju od Obrenovca do Beograda na šljaku i tu mi pada na um genijalna ideja o individualnom transportu Savom. O čemu se tu zapravo radi? Pre svega, svaka individua mora da poseduje specijalno nepromočivo plutajuće odelo. A la Michelin man, recimo. I onda se samo bućneš u Savu i pustiš da te voda donese do Beograda. Tu negde kod Sajma ili kod mostova se iskrcaš, skineš specijalno nepromočivo plutajuće odelo, ispod sve lepo suvo u fulu i čisto i ideš u ofis na radne zadatke. E sad, povratak je nezgodan. Opcija a je da se vratiš busom što je OK. Opcija b zahteva investicije u prokopavanje kanala koji bi išao paralelno sa Savom i u koji bi se kod Beograda preusmerio deo savskog toka pa bi se postigao efekat da Sava sada ide uzvodno. S obzirom na to da nam za ovakav vid individualnog transporta ne treba veliko korito (recimo da bi širina ulice bila dovoljna), ovo ni ne bi bila toliko velika investicija koliko se u prvi mah čini a korist bi bila neprocenjiva.