Danas je dan za slavlje: prvi put u poslednjih par godina sam spustio kilažu ispod 90 🙂 Prošle godine u ovo vreme sam imao 97 kilograma što je, koliko se sećam, maksimum zabeležen kada je moja živa vaga u pitanju. Mislim da odluka da prestanem da kupujem gazirane sokove i slatkiše, a koju sam doneo negde u aprilu ove godine, predstavlja prekretnicu. Ne kažem da sam prestao da jedem slatkiše ali jednostavno ih ne kupujem. Nema više onoga “jede mi se nešto slatko, sad ću da skoknem do radnje”. Jedno vreme sam eksperimentisao sa izbacivanjem hleba iz ishrane ili korišćenjem Tonusa i sličnih proizvoda, ali šećer je definitivno to što me ubija. I prerađena hrana. Paštete i viršle sam još davno izbacio ali sam u međuvremenu prestao da kupujem u supermarketu i kobasicu, mortadelu, kečap, majonez… Jedem kobasice i slaninu, ali kupujem proizvode iz domaće radinosti. Jedem i roštilj pošto je to meso a meso je zdravo. Burek i testenina su mi okej, hleb retko kupujem a ako ga i kupim onda je to “mali crni” koji može bez problema da stoji dva tri dana. Taman ujutro pre nego što krenem na posao da bacim nešto u usta. Ne ide slanina bez hleba 🙂 Kupujem i somun kod pekarke pošto je lep i ona je lepa a somun je bez aditiva. Sir i kajmak takođe u lokalnoj mlekari, proizvodi sa Peštera.