Tag Archives: šetnja

Kočnica

Odvezao sam auto jutros na servis pošto cijuče nešto oko točkova s desne strane, pretpostavljam da neka od kočnica nije kako treba. Ostavio sam auto i onda se peške vratio od Ledina do Zemuna 🙂 za nekih devedeset minuta. Mogao bih da obnovim moje stominutne šetnje, samo da se vreme malo stabilizuje. Usput sam kod bežanijske pijace kupio kiflice a la kiflice u Dimitrijali. Bile su ukusne dok sam ih jeo ali me je kasnije napala žgaravica, ne znam zašto. Možda zbog sira. Kada sam otišao da preuzmem auto, ispostavilo se da nije za servis. “Ima mesa na diskovima”, greota je da se menjaju kočnice i bacaju pare sem ako me baš ne nervira škripanje. Dogovorili smo se da ih zamenimo sledeći put kada budem došao a to će verovatno biti u decembru. Platio sam 1200 dinara pregled vozila i pošto smo ustanovili da je kod auta sve na svom mestu i da nema šta da se popravlja, malo smo se pošalili da ću početi samo jednom godišnje da ga dovozim na mali/veliki servis pošto eto, moja Alfa se ne kvari.

Veliko ratno ostrvo

Danas sam po najvećoj vrućini prošetao malo po Velikom ratnom ostrvu. Snimio sam rutu GeoTracker-om (pošto MyTracks više neće da sarađuje). Ima nešto više od 4 kilometara staze (u jednom delu se izgubio GPS signal pa nije sve zabeleženo), moraću pre nego što počnu kiše da proteram bicikl tuda…

veliko ratno ostrvoInače, trebalo mi je oko sat vremena od početka pontona (sa zemunske obale) pa ukrug, uz povremene izlete do obale ili na osmatračnice i na kraju do Lida. Kao što rekoh, deo puta nije ucrtan zato što se izgubio GPS signal a fali i put preko pontona. Koleginica svejedno mi već dva puta kaže “četiri kilometra za sat vremena, zašto tako sporo?” 🙂

 

Ribnjak

Ispešačio sam od okretnice u Surčinu pa kroz Sportski centar i ribnjak stigao do oboda šume. Šuma izgleda mnogo veća nego što sam u početku pretpostavio pa nisam zalazio u nju; ostavljam to za sledeći pohod kada ću biciklom da je napadnem. Već sam na mapi našao put od Zemuna preko Radio fara, pored aerodromske piste pa nekako preko autoputa (ili ispod njega) do Dobanovaca. Tada će mi šuma već biti na vidiku 🙂 Povratak bi trebalo da bude preko Surčina i Ledina. Mislim da ću oboriti svoj ovogodišnji rekord od 51km, samo da me vreme posluži i da ne bude blata, pošto se tamo vozi offroad. U povratku sam u pošti platio šest knjiga za 1598 dinara. Očekujem da mi stignu tokom sledeće nedelje u firmu.

Kako to izgleda na mapi i u aplikaciji My Tracks:

ribnjak

Pedeset dindži

Zoki mi je juče poslao poruku u kojoj me je zamolio da pogledam mejlove pošto sam im potreban. Izdržao sam nedelju dana bez firme što je dobro, sledeći put će biti još bolje. Popodne sam krenuo u šetnju od 120 minuta po Zemunu. Usput sam našao novčanicu od 50 dinara pa sam je, prateći svoj kodeks o štednji, stavio u štek. Prolazeći Pregrevicom, učinilo mi se da sam iz dvorišta jedne kuće čuo pekarkin glas. Napravio sam mentalnu belešku da što pre treba da se vratim na lice mesta i da proverim da li je to zaista ona, i ako jeste, šta tamo radi i sa kime radi. Na mostu za Borču vidim prepunu osamdesetpeticu, otkud ti silni ljudi odjednom. Prolazak trotoarom kroz Banatsku je kao kros kantri. Negde u Prvomajskoj mi se pripiša pa se spustim do tunela da se olakšam u žbunju. Rasterećen odlučim da produžim kroz KBC pa pored Doma penzionera natrag kući. Još svratim kod kasapina i uzmem četiri sveža ćevapa plus pola somuna od jutros plus kajmak plus glavica luka, biće to odlična večera. Na 150 metara od kuće me uhvati pljusak pa sam večeru spremao u gaćama.