Danas sam platio kiriju i to đuture za novembar, decembar i januar pa se nadam da neko vreme neću razmišljati o tome. U povratku vozim ulicom Jurija Gagarina ka Gazeli i stajem na tri semafora: Delta City, toplana i podvožnjak. Nije mi jasno ko podešava te semafore. Zar nije logično da se na velikoj frekventnoj saobraćajnici namesti zeleni talas? Kao bonus, ušteluje se da te zeleni talas hvata samo ako voziš 50 na sat i svi voze polagano i disciplinovano. Eto rešenja za regulisanje brzine vožnje kroz grad.

Doveče sam gledao The Maze Runner. Prvo mi je bila sumnjiva gomila dečaka na malom prostoru. Onda se pojavila jedna devojka pa sam mislio da će da padne gengbeng: ipak su neki od tih likova bili izolovani od spoljnih nadražaja tri godine. Međutim, ništa. Na trenutke me je podsetio na film Kocka sa amnezijom glavnih protagonista i lavirintom soba koje se kreću. Čini mi se da smo i u Kocki imali lika koji je u početku bio sa druge strane pa su ga zbog nekih grehova ubacili među protagoniste. Na kraju se ispostavilo da je ovo još jedan film zbog kojeg ću morati da odgledam još dva da bih na kraju zaključio da nijedan od tri ne valja.