Danas je kolega pustio muziku u klonji. Zapravo, muzika se čuje u kuhinji, rest-rumu i toaletu ali ova poslednja lokacija ostavlja najjači utisak. Na žalost, ne čuje se u samoj kabini ali ako držiš odškrinuta vrata dok sediš na ve-ce šolji, ugođaj je mnogo zanimljiviji. Sve u cilju prijatnije provedenog vremena na poslu. Pre par dana sam pročitao vest o tome kako kineske IT kompanije zapošljavaju, kako bih rekao, animir dame, da povećaju produktivnost programera na radnom mestu. Moram da predložim nešto slično. Mislim, to ne može da bude nešto preskupo? Dotična ne mora da radi puno radno vreme. Dovoljno je da svakog dana dođe na sat-dva, podigne moral radnicima i onda može da ide svojim poslom. Verovatno ima svoj day job. “Hej Acko, linije koda samo lete? Tako i treba. Miki majstore, roksuješ? Samo cepaj.” Ovog puta moram da istrajem na ovoj ideji pošto su svi moji dosadašnji pokušaji da utičem na oplemenjivanje radnog prostora propali. Na primer, hteo sam da firma postavi neko zelenilo u kancelariju koje bih ja vremenom oblikovao u pravu pravcatu živu ogradu oko mog stola čime bih se izolovao od ostalih kolega. Zatim, isterivanje Android programera iz njihovog ofisa i strateško raspoređivanje lejzi begova. Ili, hteo sam da na zid levo od mene okačim slike ruskih mehova. Točilica za pivo na svakom stolu. Roštilj na terasi koji bi non-stop radio (kao sijalica: jeftinije je da radi bez prekida nego da se svaki dan raspaljuje). O antigravitacionoj sobi ni da ne govorim. Ima tu još dosta konstruktivnih ideja…