Skoknuo do Kragujevca jutros na tradicionalni Zastava Fan Club skup. Ovog puta sam sem uobičajenih Zastavinih predstavnika video i nekoliko Fiata uključujući i 128, 126p, 850 i prelepi Uno. U povratku sam krenuo ka Topoli pa onda nekim vijugavim planinskim putevima do sela Rudnik gde sam izbio na Ibarsku. Ta vožnja po planinama mi je jako interesantna, ne mogu da se setim kojim tačno putevima sam išao (152 i 367?) ali moram da ponovim.
Još jedan prelep kamiončić koji budi sećanja. Zastava 640 je u stvari OM 40 a OM je bio italijanski proizvođač kamiona koji se kasnije utopio u Iveko. Ima Fijatov motor od 3.5 litra i nosivost između 3 i 4.5 tone u zavisnosti od modela.
Prošle nedelje kupio malog Fiata/Zastavu, ove nedelje uzeo veliki Mercedes za 1500 dinara, premašio sam budžet 🙂 Ne znam koliko treba da košta ovaj model, nema ga u oglasima, ali pre dve nedelje je padala kiša pa nisam ni trošio novac na buvljaku tako da se to sve nekako kompenzuje… Ovaj model je prelep, metalna kabina i šasija, sanduk je od plastike. Ima dosta detalja poput retrovizora, brisača, zadnjih migavaca, a na sanduku piše Tranšped, Beograd – Jugoslavija. Jako lepo. Nemam podatke ali bih rekao da je i ovaj u razmeri 1:43.
Mokra roba danas na buvljaku. Uspeo sam da nađem dve suve knjige za 200 dinara, još jednu Imprecu ovog puta sa nalepnicama i DeAgostinijev model Zastavinog kamiona 615 za 500 dinara. Zastava 615 je u stvari Fiat 615 samo verovatno sa jačim benzinskim motorom od 1.9 litara. Mislim da je moj ujak vozio jedan ovakav nekada davno. Model je napravljen u Bangladešu u razmeri 1:43. Veoma je lep i detaljan, kabina je od metala, gume su od gume a ostalo je plastika. Rastojanje između osovina je nešto manje od 63 mm što ga zaista čini 1:43 modelom 🙂
Bio opet u Kragujevcu, uslikao nekoliko novih automobila u odnosu na prošli put.
Bio danas u Smederevu pa video staru Ladu karavan u fenomenalnom vizuelnom stanju. Ovo se van Rusije zove Lada 1200 Combi dok je u Rusiji (odnosno Sovjetskom Savezu) poznato pod imenom VAZ-2102 što je karavan verzija limuzine VAZ-2101 poznate i pod imenom Žiguli. VAZ-2101 je licencirani Fiat 124 ali ima nekih izmena na sebi, pre svega u motoru, debljem limu i doboš kočnicama na zadnjim točkovima.
Apdejt: nedelju dana kasnije u Kragujevcu sam našao originalni Fiat 124 🙂
Osmi oktobar ispred Skupštine grada Kragujevca.
Ponovo sam u Kragujevcu. Na put sam krenuo preko Mladenovca i Topole a ovog puta za razliku od 2019. ne obilazim Šumarice već se muvam po gradu u iščekivanju skupa ljubitelja Zastavinih vozila ispred Skupštine grada. Hteo sam da obiđem i Muzej topolivnicu ali mi žena na portirnici reče da im se srušio plafon i da su zatvoreni zbog restauracije prostora. Dan je bio sunčan i topao, dosta sam šetao, usput pojeo pljesku kod nekog Leskovčanina (koja i nije bila nešto) i sladoled, kulirao pored jezera Bubanj i platio kaznu za parkiranje pošto sam u potpunosti prevideo tablu koja označava zonu. Vratio sam se kući autoputem.
Inače, ovog Transportera sam video i 2019. u istoj ulici u kojoj i danas samo što ja tada na krovu imao Zastavin kombi 🙂
Treća nedelja istraživanja istočne Srbije i opet smo na predivnom putu Paraćin-Zaječar. Ovog puta ne obilazimo predeo severno od puta već južno. Malo pre Zaječara je isključenje za selo Gamzigrad a posle sela put nas vodi ka antičkoj carskoj palati Feliks Romulijani, tačnije njenim ruševinama. Posle malo vrzmanja po arheološkom nalazištu i kupljenog suvenira za mamu, nastavljamo put za Zaječar. Doručak, obilazak grada pa potraga za Zapadnom tvrđavom. Tvrđava je zatvorena za posete ali može da se popne na bedem i baci pogled unutra. Nisam silazio pošto se vidi da je zarasla u rastinje i verovatno ima zmija 🙂
Sledeća stanica je Grliško jezero, veštačko jezero koje pijaćom vodom napaja Zaječar. Gore imamo lepu branu, izvor, crkvu i beskrajno plavetnilo. Ima dosta pecaroša a video sam i decu kako se kupaju. Nakon malo šetnje i napunjenog balona izvorske vode krećemo prema Knjaževcu pa onda desno nešto lošijim putem 422 ka putu 219 koji se pokazao kao veoma dobar za vožnju sa svojim bezbrojnim krivinama, uzbrdicama i nizbrdicama. Usput par zaustavljanja za uživanje u prirodi, izlazak na Boljevac pa pravac Paraćin. U Paraćinu obilazak, potkrepljenje kod čika Pere Ždere, sladoled i u kasno popodne izlazak na autoput pa pravac Beograd.
567 kilometara danas, sledeći put moram negde bliže da odem kako bih manje vozio a više boravio u prirodi.
