Kako nam je došlo leto i sve je više suvih dana, sve češće idem na posao biciklom. Neki put vežem nedelju dana da ne sednem u auto. Bicikl je star, trenutno me muče prednja kočnica, brzine koje sam jedva namestio i retko ih menjam tokom vožnje kao i to što nemam nikakvu signalizaciju. Probaću za vikend da sredim kočnicu ali mi se čini da ću morati da kupim nove pakne.
Odvezao sam auto jutros na servis pošto cijuče nešto oko točkova s desne strane, pretpostavljam da neka od kočnica nije kako treba. Ostavio sam auto i onda se peške vratio od Ledina do Zemuna 🙂 za nekih devedeset minuta. Mogao bih da obnovim moje stominutne šetnje, samo da se vreme malo stabilizuje. Usput sam kod bežanijske pijace kupio kiflice a la kiflice u Dimitrijali. Bile su ukusne dok sam ih jeo ali me je kasnije napala žgaravica, ne znam zašto. Možda zbog sira. Kada sam otišao da preuzmem auto, ispostavilo se da nije za servis. “Ima mesa na diskovima”, greota je da se menjaju kočnice i bacaju pare sem ako me baš ne nervira škripanje. Dogovorili smo se da ih zamenimo sledeći put kada budem došao a to će verovatno biti u decembru. Platio sam 1200 dinara pregled vozila i pošto smo ustanovili da je kod auta sve na svom mestu i da nema šta da se popravlja, malo smo se pošalili da ću početi samo jednom godišnje da ga dovozim na mali/veliki servis pošto eto, moja Alfa se ne kvari.