Zoki mi je juče poslao poruku u kojoj me je zamolio da pogledam mejlove pošto sam im potreban. Izdržao sam nedelju dana bez firme što je dobro, sledeći put će biti još bolje. Popodne sam krenuo u šetnju od 120 minuta po Zemunu. Usput sam našao novčanicu od 50 dinara pa sam je, prateći svoj kodeks o štednji, stavio u štek. Prolazeći Pregrevicom, učinilo mi se da sam iz dvorišta jedne kuće čuo pekarkin glas. Napravio sam mentalnu belešku da što pre treba da se vratim na lice mesta i da proverim da li je to zaista ona, i ako jeste, šta tamo radi i sa kime radi. Na mostu za Borču vidim prepunu osamdesetpeticu, otkud ti silni ljudi odjednom. Prolazak trotoarom kroz Banatsku je kao kros kantri. Negde u Prvomajskoj mi se pripiša pa se spustim do tunela da se olakšam u žbunju. Rasterećen odlučim da produžim kroz KBC pa pored Doma penzionera natrag kući. Još svratim kod kasapina i uzmem četiri sveža ćevapa plus pola somuna od jutros plus kajmak plus glavica luka, biće to odlična večera. Na 150 metara od kuće me uhvati pljusak pa sam večeru spremao u gaćama.