Danas me je kolega veoma prijatno iznenadio 🙂 Kad me je pozvao kod sebe u ofis, mislio sam da će da me izriba zbog nekih kritika koje sam javno iznosio u poslednje vreme. Međutim, kad sam ušao, pruža mi novčanicu od 100 Evra: “Mislim da ti ovo dugujem”. Ja u čudu. Jesam mu u prošlosti pozajmljivao pare, pogotovo dok je budžio svoju makinu, ali mislio sam da smo se davno raskusurali. Ne, on je za vikend prolazio kroz neke svoje stare beleške i zaključio da mi nije sve vratio. E pa, hvala mu.

A inače, odlučio sam da od novembra krenem u ozbiljnu štednju. Ideja je da svaki dan odvojim po jednu crvenu sa strane. Tačnije, da se ne bih zabrojao, prvog u mesecu ću da sklonim od sebe tridesetak komada pa da vidimo dokle ćemo da izdržimo. Možda za godinu dana budem imao 3000 Evra viška 🙂 Biće odricanja ali da probamo pa šta bude. Važno je steći navike, postaviti sebi neke ciljeve: dnevne, nedeljne, mesečne, cilj za ovu godinu itd.

Ideja o štednji mi je pala na pamet kada sam video tzv. 52-nedeljni plan koji kaže da u prvoj nedelji treba uštedeti jedan evro (ili dinar, zavisi kakve su vam ambicije), u sledećoj 2, u trećoj 3 i tako dalje do 52. nedelje kada treba uštedeti 52 evra. Na kraju bi trebalo da dobijemo 1 + 2 + 3 + … + 52 = 26 x 53 = 1378 evra (ili dinara, zavisi kakve su vam ambicije). 3000 mi je zvučalo bolje od 1378 et voila.

Još jedna bitna stvar kod štednje koju sam nedavno naučio jeste da, kada kupuješ nešto i naiđeš na bolju (jeftiniju) ponudu, onda tu razliku u ceni treba da tretiraš kao nešto što si uštedeo, odnosno, to treba da staviš sa strane a ne da potrošiš na nešto drugo. Na primer, video sam volan i WinWin-u za 6000 dinara, spremio se da ga kupim i u poslednji čas našao da isti taj volan  u Emmi-ju košta 5600. Naravno, po kiši odem i kupim ga za 5600 a 400 dinara stavim sa strane. Tih 400 dinara sam uštedeo u tom jednom danu. Može da se igra i na manje uloge: pljeskavica od 200 grama košta 220 dinara. Kod Čuburca ona košta 190: 30 dinara smo u to ime stavili sa strane.