O tom potop

Sreća pa nisam krenuo kući kroz Đure Đakovića kako to inače radim jer sam upravo video klip autobusa na liniji 37 čini mi se koji pravi talase i razbija automobile o zidove okolnih zgrada 🙂

Do Pupinovog mosta je sve bilo manje-više normalno, po koja kap kiše, mislim da nisam ni uključivao brisače. A onda, kako sam počeo da se penjem na most, video sam kao neku maglu na Dunavu što se kasnije ispostavilo da je u stvari tako gusta kiša da pri punoj brzini brisača nisam mogao da vidim više od dvadesetak metara ispred sebe. Na semaforu srećom bez gužve a onda, prvo kroz Banatsku pa Ugrinovačku, reka vode. Plus je to što sam većim delom puta išao iza nekog BMW-a sa širokim gumama pa sam koristio “brazde” koje je on pravio.

Kada sam stigao na parking, padao je grad pa sam parkirao autom nosem ispod drveta da pokušam da zaštitim šoferku. Tada je nastao problem kako da izađem iz auta pošto je lilo kao iz kabla ali sam se setio da imam kišobran u gepeku pa sam se prebacio na zadnje sedište, dohvatio kišobran i kući došao samo sa mokrim čarapama. Malo sam isprljao sedišta patikama dok sam se prebacivao, možda za ubuduće uvežbam ovaj pokret uz prethodno izuvanje. Žao mi je što nisam imao kameru uz sebe da snimim ceo ovaj doživljaj pošto je ovo bilo nešto za pamćenje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *