Taj taster se nalazi(o) na suvozačevim vratima i služi za otvaranje i zatvaranje prozora. U jednom trenutku sam primetio da ga nema. Ne znam kada je nestao, ne sedim često na suvozačevom mestu mog auta, pretpostavljam da ga je zakačio neko koga sam vozio ili su ga ovi iz perionice otkinuli dok su briskali unutrašnjost. Nisam se nešto mnogo potresao zbog gubitka pošto na svojim vratima imam taster i za taj prozor pa nisam ni jurio zamenu. Elem, kada sam posle izvesnog vremena bio u servisu zbog nekih drugih stvari, pitao sam ih da li imaju taster da mi ga ugrade, plaćam u kešu. “Nema to, to je retko da se nađe. Italijani nikada nisu taj taster izbacili na tržište kao rezervni deo, kupuje se ceo mehanizam a to je skupo” kaže tip sa prijavnice. OK, nema veze, pitam samo. “A da nije taster slučajno upao u vrata, da li mali može da skine tapacirung kada je auto već u servisu i pogleda”, pada mi na pamet jedan od verovatnih scenarija nestanka. “Ne može to da upadne, to je veliko.” OK, videću u oglasima da neko nije rashodovao. Prođe neko vreme, otkaže mi taster za vozačev prozor a ja navikao da se vozim sa otvorenim prozorima pa reših da odem do servisa. Majstor očistio koroziju, sve lepo radi, ja ga pitam koliko je komplikovano naći taster za suvozačeva vrata a on kaže nije uopšte komplikovano. Okrene telefon, dogovori se sa nekim likom, kaže 30 evra i imaćeš taster. Meni cena izgleda u redu, ipak je to Alfa. Da je rekao 50 evra verovatno bih i na to pristao. Računam, 30 evra je manje od 50 evra, znači, nije skupo, još sam dobro i prošao. Ostavim auto u servisu, odem busom do Jakova da vidim da li je još uvek na istom mestu, uverim se da je Jakovo još uvek na istom mestu i krenem natrag istim busom kad evo zove me majstor. “Da kupite jednu Kokakolu i kvit smo.” “Zašto?” “Pa ja krenuo da skidam tapacirung…” “…i nađeš taster?” “Da.” “Pa rekao sam onom tvom bizgovu da mi to deluje kao verovatan scenario ali ne vredi.” “Ebiga, onda da se izvinem u kolegino i moje ime…” “Ništa, ništa, evo dolazim sa Kokakolom”. Svratim u Aman bre, uzmem dva soka i četiri sladoleda, odnesem im na prijavnicu, uzmem ključ od auta i pravac na pos’o.