Imam dva u razmeri 1:22. Belom fale zadnji točkovi, plavi ima mnogo više problema ali može da kompletira beli. Razmišljam se da skinem nalepnice belom i prefarbam ga pošto je model sam po sebi lep ali mu fale detalji.
Apdejt: našao sam i Ford Escort na buvljaku za 100 dinara. Spoiler alert: nema vozačeva vrata što je uobičajen problem kod ovih modela. Ali napravićemo nešto.
20% popusta u Dexy-ju + besplatna poštarina = nisam mogao da odolim. Traktor je u easy-click fazonu što znači da, barem teoretski, ne treba ti lepak da ga sastaviš. Takođe, delovi su unapred obojeni pa može da prođe i bez bojenja mada ja volim da bojim a cenim i da će recimo motor biti lepši ako se malo dofarba. Videćemo. Sa druge strane, Lend Rover i njegovih 184 delova, to će biti izazov.
Pre nedelju-dve otišao ponovo na sajt naših Poljaka i za 2100 dinara naručio set za bojenje modela. Set je živo i zdravo stigao a u njemu se nalaze dva postolja, jedno za bojenje karoserija modela (ima oprugu) a drugo za generalno bojenje. Ovo drugo postolje dolazi sa štipaljkama a ima i rupice pa mogu u njih da zabodem moje štipaljkice koje sam do sada zabadao u sunđere. Poštarina je kao i prošli put oko 500 dinara pa da ne propadne, naručim i jedan model za 2200 dinara 🙂
Posle dužeg vremena kupio novi model na sastavljanje 🙂 Naručio sam ga preko sajta Super Hobby koji se nalazi na .rs domenu ali su u stvari u pitanju Poljaci koji imaju nekoliko lokalizovanih sajtova. Radi probe sam uzeo model na popustu koji košta 2430 dinara a poštarina je 540 što je ukupno nešto manje od 3000 dinara. Platio sam četvrtog maja, oni poslali šestog a meni je stigao papirić u sanduče 15. maja da navodno nisam bio kući iako jesam. Elem, otišao sam do pošte i podigao svoj paket. Sad imam novu zanimaciju.
Svratio jutros do mame, ona spremila uskršnji doručak 🙂 Kobasica je od pilećeg mesa začinjenog belim lukom i paprikom i jako je ukusna. Kasnije sam produžio do buvljaka koji radi kao da je svaki drugi dan u pitanju. Kupio za 300 dinara Polistil 1:24 Opel Askonu koja ima samo jedan točak, što nije idealno ali se da srediti. Za dodatnih 500 dinara sam pazario još šest igara. Neke se mogu igrati samo onlajn a pretpostavljam da su serveri odavno pogašeni no nema veze, barem će lepo da izgledaju u kolekciji 🙂
Moja stara ljubav, konačno sam je nabavio 🙂 Model sam kupio u radnji za koju sam tek pre neki dan prvi put čuo, Flak Hobby. Orijentisani su na vojna oruđa i oružja, mislim da imaju samo dva civilna automobila u ponudi. Tačnije, sada samo jedan.
Secret Santa je ove godine doneo veliko iznenađenje: Imprecu na sastavljanje 🙂 Već sam naručio Tamiya TS-50 boju iz Italije. Nikada ranije nisam sastavljao reli automobile, mislim da su me je oduvek plašila količina dekala koje treba zalepiti. Slučaj je hteo da sam pre par dana kupio Revelov omekšivač dekala, eto na šta ću vrlo uskoro da ga upotrebim 🙂
Apdejt: stigla je minijaturna Tamija 😀
Apdejt #2: a evo ga i finalni proizvod – Impreza Lowrider 😀 Spustio sam malo auto pošto sam provalio da točkovi mogu da se postave na dva različita načina: prvi, nešto viši što bi bilo uobičajeno za reli auto i niži, što mu daje nešto besniji izgled. Imao sam peh sa bočnim staklima, izgleda da model ima fabričku grešku i da bočna stakla nisu bila izlivena celom visinom pa sam odlučio da ih eliminišem u potpunosti. Ovako se lepše vidi unutrašnjost. Takođe, na slici a i u uputstvu model ima dve iste antene na krovu – ja sam dobio dve različite. Kako bilo, impresivno izgleda uživo. Odneo sam ga u ofis i stavio ispod moinitora.
Ovo je druga generacija Imprece, tzv. bug-eye, a baš ovakvu Imprecu (sa brojem pet) je vozio prerano preminuli Ričard Burns 2001. godine kada je osvojio svoju jedinu šampionsku titulu u FIA Svetskom reli šampionatu (WRC).
Vreme je za srebrni Jaguar 🙂 Nije ispao loš, što moj kolega kaže “liči na nešto što bi vozio Džejms Bond” aludirajući na njegov srebrni Aston Martin. Zalepio sam mu prednju tablicu na haubu što je karakteristika automobila registrovanih u Velikoj Britaniji, ne znam da li su i Francuzi ovo radili. Inače, ovo je stara francuska tablica, 75 na kraju je oznaka za Pariz a auto ima volan sa leve strane. Helerov model je malo čudan, ima liniju spajanja koja ne postoji na pravom autu (ispod linije vrata) i ona je baš upečatljiva na konačnom proizvodu. Revelov model je bolje dizajniran, imaju isti ovaj E-Type ali kabriolet, možda jednog dana sastavim i njega pa da ih uparim.
A evo mu ga i diecast kompanjon u razmeri 1:40. Mislim da ću i njega da prefarbam pogotovo zato što do sad nisam video Jaguar u dve boje.
Danas sam poranio biciklom da me ne uhvati vrućina, malo se provozao pored Dunava i Save, onda se vratio do Studenjaka i izbio kod stare okretnice 65-ice. Tu sam u “Kruni” pojeo pljesku da malo povratim snagu pa sam se uputio do maketarske radnje M-Hobby i kupio moju prvu Tamiya maketu 🙂 Mislim da ću da krenem da radim na njoj čim završim Jaguara.
Dexy Co ima vikend akciju Revell modela ali sam u M-Hobby-ju našao nešto interesantnije za 3200 dinara 🙂 Model nije vrhunski, ima liniju koja razdvaja gornji deo karoserije od donjeg stroja što originalni auto nema. Mislim da je Revel napravio bolji model ovog auta.
E-type se proizvodio od 1961. do 1974. i u jednom trenutku je slovio za najlepši i najbrži auto na svetu. Ovo je prva serija prepoznatljiva po tome što se prednji farovi nalaze u “staklenim zvonima”.
Apdejt: sastavljen je 🙂