Skoknuo do Borče i kupio minijaturnu TV antenu sa pojačivačem za 870 dinara 🙂 Ne gledam televiziju već godinama tako da ni ne znam šta će mi antena ali nisam mogao da odolim ceni. Usput sam se malo vozio opskurnim autobuskim linijama kao što su 85, 101 i 112. Ne znam samo kakav signal će ovaj dildo da uhvati ali moram da probam. Inače, isti ovaj proizvod u Džidžatronu košta 1700 dinara.
Jutros sam bio do mojih, demontirao staro pojačalo pošto nešto ne radi kako treba i sad treba da nađem novo, verovatno na Limundu. Posle doručka sam svratio do Kineza, kupio uloške za cipele i, po običaju, prošetao malo po buvljaku. Kupio sam štipaljku za masline da ne guram celu ruku u teglu. U povratku kući svratim na šišanje, cena 190 dinara, ja častim berberina sa 250. Nek’ ide život. Kad sam stigao kući popijem litar vode i pojedem kolač sa višnjom. Kako bih propisno obeležio najtopliji dan u dosadašnjem delu godine, rešim da po najvećoj žezi odem biciklom do Kovilova 🙂 13 kilometara, mačiji kašalj. Vidim usput da Kovilovo nikada neće postati ekskluzivna turistička destinacija na ovim prostorima pa odlučim da izađem na bis te produžim do Glogonjskog rita. Posle Glogonjskog izađem na put za Jabučki rit, ne vidim nijednu kuću na horizontu pa procenim da bi to možda bio prevelik zalogaj u datom trenutku te krenem da se vraćam. Kada sam stigao kući imao sam solidnih 45 kilometara na cajgeru. Sledeći put idem do Jabučkog rita, maršruta će biti: Most za Borču > Kovilovo > Glogonjski rit > Jabučki rit > Ovča > Borča > Crvenka > Most za Borču. Ko preživi pričaće.
Obišao sam i pančevački most ali u svom maniru: prešao sam borčanski most pa nasipom pored Crvenke, Borče, Koteža i Krnjače stigao do Pančevca, prešao ga i onda preko Dorćola natrag ka Zemunu. Vožnja po nasipu je odlična i bez truckanja, a usput sam video dosta vikend naselja uz levu obalu Dunava. Na kraju sam imao zastrašujuć prelazak preko Pančevca pošto ne postoji ograda koja deli pešačku stazu od kolovoza već samo ivičnjak a i ta pešačka staza je sva u džombama. Od svog uzbuđenja zaboravio sam da slikam most. Biće prilike neki drugi put.
Registrovao sam auto jutros, sad sam miran godinu dana. U povratku sam rešio da se provozam preko Pupinovog mosta dok još nisu nastupili zimski uslovi na kolovozima. Čujem da svi pričaju o tom mostu kao da je ne znam ni ja šta, GSP uveo liniju koja ide preko mosta, ljudi pešače preko Dunava itd. Video sam da dosta vozača koji prođu tu deonicu i isključe se ka Borči, rade polukružno na prvom zgodnom mestu i idu natrag 🙂 Ja sam došao do Grede, primetio da mesto dosta liči na Batajnicu, malo se izvrteo i vratio nazad.