Prelazim peške preko starog savskog mosta, gledam dole granje koje se zakačilo za jedan od stubova i primećujem kako je Sava ovde brza, kako voda žubori oko tog upletenog granja. Odmah se setim Kiće i njegovih saplemenika kako se svakog dana autobusom spuštaju od Obrenovca do Beograda na šljaku i tu mi pada na um genijalna ideja o individualnom transportu Savom. O čemu se tu zapravo radi? Pre svega, svaka individua mora da poseduje specijalno nepromočivo plutajuće odelo. A la Michelin man, recimo. I onda se samo bućneš u Savu i pustiš da te voda donese do Beograda. Tu negde kod Sajma ili kod mostova se iskrcaš, skineš specijalno nepromočivo plutajuće odelo, ispod sve lepo suvo u fulu i čisto i ideš u ofis na radne zadatke. E sad, povratak je nezgodan. Opcija a je da se vratiš busom što je OK. Opcija b zahteva investicije u prokopavanje kanala koji bi išao paralelno sa Savom i u koji bi se kod Beograda preusmerio deo savskog toka pa bi se postigao efekat da Sava sada ide uzvodno. S obzirom na to da nam za ovakav vid individualnog transporta ne treba veliko korito (recimo da bi širina ulice bila dovoljna), ovo ni ne bi bila toliko velika investicija koliko se u prvi mah čini a korist bi bila neprocenjiva.