Pročitao knjigu u Guliverovim putovanjima irskog pisca Džonatana Svifta. Knjiga ima četiri priče, četiri putovanja. Prva je najpoznatija i opisuje susret sa Liliputancima, minijaturnim narodom. U drugoj knjizi uloge su obrnute, Guliver nailazi na ostrvo džinova, dok se u trećoj susreće sa ljudima koji žive na čudnovatom letećem ostrvu. Poslednja knjiga je najbizarnija pošto pisac opisuje ostrvo kojim dominira društvo inteligentnih konja dok primitivni ljudi u ovom slučaju predstavljaju radnu snagu. Knjiga je satira, pre svega književnih dela koja opisuju avanturističke pohode u nove svetove (npr. Robinzon Kruso) ali isto tako i društva u kojem je Svift živeo, vlasti, advokata (ljudi koji su plaćeni da lažu) i same kraljice Ane.

Pogledao sam i ekranizaciju u vidu miniserije od dve devedesetominutne epizode iz 1996. godine. Serija oslikava sve četiri priče što je plus, ja sam očekivao da će da nam prikaže samo epizodu sa Liliputancima. U ulozi Gulivera (tačnije Galivera) se nalazi legendarni Ted Denson a ima još poznatih glumaca u epizodnim ulogama (na primer, Omar Šarif). U ovoj izvedbi dela, Guliver se samo jednom otisnuo iz Engleske i onda doživeo sve četiri pustolovine zaredom da bi se nakon četvrte vratio kući, polulud kako se svima čini. Serija mi je u početku bila konfuzna zato što imamo paralelno radnju u sadašnjem vremenu (vreme Guliverovog povratka u Englesku), flešbekove, naraciju i neku vrstu priviđenja koje Guliver doživljava dok prepričava svoje dogodovštine ali je na kraju sve ispalo odlično ukomponovano. Druga epizoda je dosta mračnija od prve ali sa srećnim završetkom.

Imam i DVD sa buvljaka sa animiranom verzijom ove priče. Na omotu DVD-a nema nikakvih detalja o tome šta se tačno nalazi na mediju ali se ispostavilo da smo napravili dobru kupovinu: u pitanju je animirani film iz 1939. godine, praktično drugo dugometražno animirano ostvarenje u istoriji posle Diznijevog prvenca o Snežani i sedam patuljaka. Ovaj crtać pokriva samo prvu priču, susret sa Liliputancima, i nije loš. Vidimo tradicionalnu američku animaciju sa dosta frejmova na koju sam već zaboravio. I kvalitet snimka je dobar s obzirom na to da je blizu 100 godina star. Korišćena je i rotoskopija prilikom animiranja samog Gulivera. Rotoskopija mi je oduvek bila kul, još od prvog puta kada sam je video, čini mi se, u crtanom filmu o Gospodaru prstena negde osamdesetih godina. Koliko god lepo da izgleda, sećam se da je jedan reditelj rekao da to predstavlja dupli posao: prvo moraš da snimaš scene kamerom sa pravim glumcima a onda moraš i da ih nacrtaš. Inače, ovo ostvarenje iz 1939. godine je prešlo u javni domen tako da može dobro da se zaradi na njemu ako ga npr. prodaješ na DVD-u 🙂