Pročitao sam još jednu knjigu iz moje edicije avantura a koju nisam imao prilike da čitam kada sam bio “mali deca”. Oduvek sam mislio da se naslov knjige odnosi na dubinu na koju su se spustili glavni junaci (nešto po uzoru na Put u središte zemlje) a ne na ukupnu dužinu puta koju je Nautilus prevalio. Mislim da konfuzija nastaje iz ne baš preciznog prevoda originala: Vingt Mille Lieues sous les mers. Les mers je množina, mora, znači avantura se odvija pod morima. Druga bitna stvar je da se razdaljina u naslovu odnosi na 20.000 metričkih liga a po Francuzima jedna metrička liga ima četiri kilometra. Znači, naši junaci su putovali po i pod morima 80.000 kilometara, skoro dva obima Zemlje.

Knjiga je dobra, prava avanturistička uz pregršt tehničkih detalja kako bi jedno takvo podvodno plovilo uopšte funkcionisalo. Delo je nastalo 1869. godine i koncept podmornice je tada postojao ali sigurno ne ovako superiorne kako ju je Žil Vern opisao. Elem, sada se po običaju bacamo na ekranizacije istog dela 🙂

Nema nešto puno uspešnih ekranizacija ove knjige. Jedna od najranijih i najboljih je film iz 1954. godine sa legendarnim Kirkom Daglasom u ulozi mornara Neda Lenda. Atmosfera je dobra i radnja generalno gledano prati zbivanja iz knjige. Neke stvari su izmenjene, poput onog vulkanskog ostrva sa jezerom u sredini koje je u ovom slučaju poprište konačnog obračuna, a neke su izbačene kao na primer dogodovštine na putešestviju ispod Južnog pola. Takođe mislim da Ned Lend ovde ima veću minutažu i značaj od profesora. Fali bogatstvo dijaloga iz knjige između kapetana Nema i profesora u kojem se opisuju tehnički aspekti funkcionisanja i života na Nautilusu. Kako bilo, film je dobar sam za sebe.

Pogledao sam i crtani film iz 1973. u režiji poznatog tandema Hana-Barbera. Film je kratak, 45 minuta, i veoma je svedena ekranizacija knjige. Ima samo nekoliko avantura iz originala: šetnja po dnu mora i susret sa ajkulom, napad domorodaca, prolaz ispod Saudijske Arabije (avantura koja je nekako pomešana sa dogodovštinama ispod južnog pola) i džinovska lignja. Svršetak je više u duhu knjige nego filma iz ’54.

Još jedan animirani film iz ’85. godine, ovog puta sa DVD-a, veoma sličan prethodnom ali rekao bih još svedeniji. Crtać su pravili Australijanci, ciljna grupa su deca, ja bih pre preporučio delo iz ’73. godine.