Jesenas sam u Lidlu kupio Dizni čašu sa likom Mikija Mausa za 200 dinara. MIslim da je u ponudi bila i čaša sa motivom Paje Patka ali je Paja bio u nekom besnom modu što mi se nije svidelo pa sam se odlučio Mikija. Danas sam na buvljaku kupio i Koka kola čašu za 100 dinara (ovo verovatno nije licencirano). Viđam ovakve čaše već nekoliko nedelja ali najpre su imali samo narandžaste pa onda narandžaste i ljubičaste od kojih mi se nijedna nije svidela u kombinaciji sa napitkom od karamele. Sada su doneli i zelene, cena je pala sa 120 na 100 dinara i mislim da je došlo vreme da je kupim 🙂 “Mleko” čaša je stara Imlekova čaša. Imao sam dve, jednu sam razbio nesrećnim sticajem okolnosti ali ova druga se drži još uvek. U čaši nije mleko već “špricer“.
Pošto sam već bio u Segedinu, svratio do Teska da kupim nešto đakonija. Uglavnom sam kupio Tesko brend proizvode, baš da uporedim po ceni i ukusu kako se meri sa ovim što imamo kod nas a imamo i paket proizvoda iz Aldija.
Ja u Beogradu za 117,4 dinara kupim jedan evro a onda u Mađarskoj za taj Evro dobijem 381,15 forinti što će reći da jedna forinta vredi oko 31 pare. U tom smislu, cenovnik:
proizvod
forinte
dinari
UHT mleko 3.5% litar
419
130
trapist kilogram
2.949
914
maslinovo ulje pola litra
1.799
558
kefir 450 g
359
111
viršle 140 g
249
77
kobasica 300 g
829
257
turistička kobasica pola kile
1.249
387
paradajz sos 420 ml
579
179
Apdejt: Trapist je solidan, nemam zamerke. Mislim da kada Lidl ima akciju trapista da to izađe na negde oko 900 dinara po kilogramu, proveriću. Turistička salama je takođe ukusna, nešto između naše obične salame i kobasice. Začinjeno je (oseća se npr. biber) i to mi se dopada. Kefir me je razočarao, mislim da su Dr. Milk i pančevački mnogo ukusniji a jeftiniji: Dr. Milk 135 za kg, pančevački 150 za kg.
Lidl ima na akciji Sol & Mar maslinovo ulje 0,75 za 599 dinara što znači da bi pola litra koštalo 399 dinara. U Plusu litarsko maslinovo ulje može da se nađe za 800-850 dinara. Paradajz sos je ukusan, ima u sebi masline i origano. U Lidlu taj začinjeni sos može da se nađe po ceni od 180 dinara za 350 ml i to u više ukusa. Lidl ima i onaj poljski sos, pola litra za 180 dinara (nekada je koštao svega 100 dindži, bagatela).
Viršle su ukusne. Mislim da su malkice skuplje od domaćih, proveriću kada budem otišao u supermarket. Kobasica je lepa, pikantna. Nešto kao naša sremska ili mađarska samo što je ovo mekše i jestivije.
Taj taster se nalazi(o) na suvozačevim vratima i služi za otvaranje i zatvaranje prozora. U jednom trenutku sam primetio da ga nema. Ne znam kada je nestao, ne sedim često na suvozačevom mestu mog auta, pretpostavljam da ga je zakačio neko koga sam vozio ili su ga ovi iz perionice otkinuli dok su briskali unutrašnjost. Nisam se nešto mnogo potresao zbog gubitka pošto na svojim vratima imam taster i za taj prozor pa nisam ni jurio zamenu. Elem, kada sam posle izvesnog vremena bio u servisu zbog nekih drugih stvari, pitao sam ih da li imaju taster da mi ga ugrade, plaćam u kešu. “Nema to, to je retko da se nađe. Italijani nikada nisu taj taster izbacili na tržište kao rezervni deo, kupuje se ceo mehanizam a to je skupo” kaže tip sa prijavnice. OK, nema veze, pitam samo. “A da nije taster slučajno upao u vrata, da li mali može da skine tapacirung kada je auto već u servisu i pogleda”, pada mi na pamet jedan od verovatnih scenarija nestanka. “Ne može to da upadne, to je veliko.” OK, videću u oglasima da neko nije rashodovao. Prođe neko vreme, otkaže mi taster za vozačev prozor a ja navikao da se vozim sa otvorenim prozorima pa reših da odem do servisa. Majstor očistio koroziju, sve lepo radi, ja ga pitam koliko je komplikovano naći taster za suvozačeva vrata a on kaže nije uopšte komplikovano. Okrene telefon, dogovori se sa nekim likom, kaže 30 evra i imaćeš taster. Meni cena izgleda u redu, ipak je to Alfa. Da je rekao 50 evra verovatno bih i na to pristao. Računam, 30 evra je manje od 50 evra, znači, nije skupo, još sam dobro i prošao. Ostavim auto u servisu, odem busom do Jakova da vidim da li je još uvek na istom mestu, uverim se da je Jakovo još uvek na istom mestu i krenem natrag istim busom kad evo zove me majstor. “Da kupite jednu Kokakolu i kvit smo.” “Zašto?” “Pa ja krenuo da skidam tapacirung…” “…i nađeš taster?” “Da.” “Pa rekao sam onom tvom bizgovu da mi to deluje kao verovatan scenario ali ne vredi.” “Ebiga, onda da se izvinem u kolegino i moje ime…” “Ništa, ništa, evo dolazim sa Kokakolom”. Svratim u Aman bre, uzmem dva soka i četiri sladoleda, odnesem im na prijavnicu, uzmem ključ od auta i pravac na pos’o.
