Stigao sam pred kapiju pravo s posla tačno u 18:00, međutim, sikjuriti nas je pustio unutra tek oko 18:10. Prvi su nastupali Garlic, momci dobro sviraju, ženska dobro izgleda ali mi se njeno pevanje nije svidelo. Posle njih je nastupio moj burazer u Danilo Petrović triju sleš King sajzu sa dosta roka, etna i uticaja Satrijanija. Tad je i kiša počela ali mi to nije smetalo (“topla letnja kiša, pa to je Božji dar…”). Sledeći su bili Mostar sevdah reunion, legende koje zaista uigrano muziciraju, malo sevdaha, malo Šabana, svega tu ima. Baš sam komentarisao sa bratom, te stare pesme Safeta Isovića i Zaima Imamovića sada da slušaš u originalnim izvedbama, ne bi ti bile tako zanimljive kao ovo što sad ovi Mostarci interpretiraju. Zatim sledi duga pauza, kašnjenje bolje rečeno, pa onda nastavlja Dubioza kolektiv. Sviđa mi se enrgija ali malo je plitko, nema tu puno mozga. Čuo sam prve tri pesme, na istu foru su, ne verujem kako mogu da naprave više od tri dobre pesme odnosno da snime više od dva albuma. Tu sam se okrenuo i pošao ka izlazu. Popio sam četiri piva i to četiri različita piva, mislim da je većina njih bila sa povišenim procentom alkohola pa je počelo malo i da mi se muti 🙂 Po običaju sa Bir festa idem kući pešaka pošto živim u Zemunu pa mi je to blizu a i prilika da maligani ispare. Usput šoram u šumici pred hotelom Jugoslavija, nije bešika mogla da mi izdrži a pošto nisam večerao reših da svratim kod Dače, mislim da kod njih nisam bio više godinu dana. Maler, više ne rade non-stop već samo do 23h pa svratim u obližnju pekaru i kupim gibaničice i jednu krempitu 🙂 Kući sam bio oko ponoći, večerao i odgledao dokumentarac Maru, poptuno smetnuvši sa uma Olimpijadu.

Imam još slika u Galeriji.