Danas je palo kačenje zavesa. Procedura koja se ponavlja u proseku jednom do dva puta godišnje jeste da majka skine zavese, opere ih i ostavi da se osuše a ja dođem sutradan ujutro da se popentram prvo na kuhinjsku stolicu pa onda i na barsku i sve ih vratim na svoje mesto. Ja kući imam zavesu samo na prozoru dnevne sobe i stavljam je u mašinu otprilike jednom u pet godina 🙂 Na prozoru spavaće sobe imam samo venecijanere a pošto retko palim svetlo u spavaćoj sobi, više mi ni ne treba (spolja se ne vidi unutra ako je svetlo ugašeno). A jutros dok sam išao do mojih, učinilo mi se da sam protutnjao pored ujaka na autobuskoj stanici pa sam stao, okrenuo se i vratio, i stvarno je bio on. Zajedno smo nastavili do mojih (kroz Paviljone, sad sam se setio kako se zove taj deo Novog Beograda 🙂 ), tamo smo doručkovali a kada sam krenuo natrag, ostavio sam ga u blizini okretnice petnaestice pošto sam ja produžio do Zemun parka i kupio jedan par cipela na akciji za 1390 dinara. Jedva čekam da ih obujem, možda već u ponedeljak za posao.