Pošto sam se podsetio ranih Saw filmova i problema potpunih stranaca zatočenih u nekom prostoru iz kojeg treba pobeći, red je da se podsetim i Kocka trilogije. Prva Kocka je kao i prvi Saw bila revolucionarna: niskobudžetni film sa glumcima amaterima u nadrealnom okruženju lavirinta prostorija u obliku identičnih kocki. Neke kocke su bezbedne, neke kriju smrtonosne zamke u sebi. Kocke se s vremena na vreme kreću a zatočenici pokušavaju da nađu izlaz iz lavirinta. Neka vrsta igre za bogataše koji vole da se klade na to ko će da pobedi u “igri gladi” mada u ovom filmu nema naznaka koja je svrha svega ovoga. Film je generalno gledano dobar, problem je loša gluma i loši dijalozi. Sa druge strane, druga Kocka, Hiperkocka, je verovatno jedan od najglupljih filmova ikada. Gluma i dijalozi su još lošiji nego u prvom delu, priča je još lošija nego gluma i dijalozi. Kompjuterski generisani efekti su katastrofa. Kraj filma je nešto najgluplje što su mogli da smisle. Treća Kocka, Nulta, je prequel prvom filmu i ima potencijal da bude najbolja u serijalu pošto je produkcija bolja a i pratimo paralelno priču zatočenika i čoveka-nadzornika koji ih posmatra putem monitora dok i sam ne odluči da uđe u igru. U ovom filmu imamo i hint da postoji neko iznad ko bira sve te ljude, briše im sećanja i smešta ih u kocku. Šteta što nisu malo više to razradili.
