Početak nove godine je tradicionalno vreme za promene pa za početak sređujemo police 🙂 Prvenstveno sam sklonio životinjice i napravio mesta za igračkice i modele.
Mislim da ću da stavim po parče pleksiglasa na ove dve police da sprečim gomilanje prašine. Izgledalo bi kao improvizovana vitrina 🙂
Work in progress 🙂 Blizu smo kraja. Unutrašnjost je gotova, ostali su uglavnom još detalji na spoljnom delu karoserije tipa migavci, ogledala, tablice itd. Prevideo sam da i krov treba da se ofarba. Model ima krov i zadnje staklo izrađeno iz jednog komada providne plastike, mislio sam da će to da bude nešto tipa panorama roof ali ne, gornji deo krova treba da se ofarba u belo pa ćemo da sačekamo lep dan i da uradimo i to.
Apdejt: gotovo je 🙂 Auto izgleda kao bombona. Imao sam mali peh na samom kraju, providni lak očito nije kristalno providan pa su mi stakla ostala zamagljena 🙁 Nema veze, auto je sam po sebi lep i takav će ostati:
Subaru 360 je bio prvi Subaruov auto koji se masovno proizvodio. Bio je jeftin i izuzetno malih dimenzija pa je u Japanu bio proglašen za narodni auto, nešto slično Bubi u ostatku sveta. Vizuelna sličnost sa Bubom nije slučajna pa su Japanci ovaj auto zvali “bubamara”. Subaru 360 potpada u kategoriju Kei automobila što znači da je ipak dosta manji i slabiji od Bube. Ovaj Deluxe model ima hromirane ratkapne i ja mislim da je to sve što se tiče luksuza 🙂
Došlo je vreme da se počne sa planiranjem sastavljanja novog modela. U pitanju je Samba bus koji sam prošle godine uzeo za male pare zato što je kutija bila nagnječena. Sada sam po prvi put izvadio sve delove iz svojih pakovanja i vidim da postoji oštećenje na jednom stablu. Vidi se na fotki sa leve strane da je krov izvitoperen. Videćemo da li je moguće ispraviti ga ali se sve jedno radujem sastavljanju novog modela 🙂 Ne piše na kutiji koliko delova ima ali bih rekao da od svih modela do sada ima najviše tako da očekujem da će biti i najkompleksniji za sastavljanje.
Baš me zanima da li će se išta od ovoga videti kada enterijer budem stavio u kabinu i onda još stavio stakla preko 🙂
Apdejt: vidi se 🙂
Dva modela na kojima sam danas radio. X-Wing Fighter je maltene gotov, treba samo šoferku da mu montiram i eventualno iscrtam okvir srebrnim flomasterom. Videću kako me ruka služi. ZiL ima kompletirane delove a danas je ofarbana karoserija. Sledeći korak je da se svi ti delovi spoje u jednu celinu, dodaju detalji i dekali, da se pređe lakom jednom i to je to.
Novi projekat na vidiku: rashodovani Stojadin sa buvljaka za 50 dinara. Ne piše ko je proizvođač ali mislim da je De Agostini. Možda bi ovo mogao da bude materijal za moju prvu dioramu…
Ovo sam imao kada sam bio mali 🙂
A sad sam nabavio i sirijsku verziju istog aviona. Baš me zanima kako ću ovu kamuflažu da odradim 🙂
Moj prvi model za sastavljanje ne računajući avione koje je moj otac sastavljao svojevremeno a ja se kao klinac motao okolo i gledao o čemu se tu radi. Inače, ovaj auto, za koji većina ljudi verovatno ni ne zna, za mene ima sentimentalnu vrednost pošto je tamo negde šezdesetih godina moj stric vozio jedan takav. Tu postoji priča o tome kako se pri silasku sa pančevačkog mosta i ulasku u 29. Novembra moj stric izvrnuo na krov sa ovim autom pa su prišli ljudi sa obližnje autobuske stanice i pomogli da se auto vrati na točkove kako bi stric mogao da nastavi svoj put 🙂 Kada budem sastavio ovaj model posvetiću ga mom pokojnom stricu.
Model. 12cm od nosa do repa. Veoma pipav posao 🙂
Konačno su nam došli suvi dani pa možemo da krenemo sa restauracijom 🙂 Kada ga gledam ovako u makro snimku rekao bih da ima par mesta koja bi mogla da se isturpijaju pre farbanja… Pregledaćemo ga sutra detaljno pod dnevnim svetlom kada se osuši podloga.
Apdejt: evo je ofarbana Bembara, ostalo je još detalji da se izvuku ali to tek kada stignu “Šarpiji”. Takođe, voleo bih da je spustim, moram da vidim samo kako.
