Ovog jutra ponovo na putu za Kovin ali umesto da skrenem desno ka Smederevu produžujem ka Beloj Crkvi. U Beloj Crkvi sam bio na proputovanju prošle godine, ovog puta sam rešio malo više da pešačim. Ujutro po običaju okrepljenje iz pekare i razgledanje izloženih stvari na buvljaku u blizini autobuske stanice. Onda pentranje na vidikovac, obilazak izvora Siga pa sam rešio da se spustim do reke Nere preko polja suncokreta do puta za Kaluđerovo pa onda putem ka reci. Neposredno pre reke imamo jezerce ali je poprilično zaraslo. Reka je brza i hladna, ja sam skinuo patike pa je bos pregazio što nije baš prijatno zbog kamenja na dnu. Preporučujem da se ponesu papuče. Na reci uživancija, dremanje, čitanje knjige.

Najavili su pljuskove za danas, video sam oblake kako se primiču ali nisam hteo da krenem pre nego što kiša zaista počne da pada. Naime, uvek sa sobom nosim kabanicu koju sam pre godinu-dve pazario u Lidlu ali nikada nisam imao priliku da je upotrebim pa sam rešio da će ovo da bude taj dan 🙂 I zaista, kada je počela kiša, navukao sam kabanicu preko sebe i ranca na leđima i zaputio se peške natrag ka gradu. Glava, torzo, kukovi i ranac su mi bili suvi ali kratke pantalone u nivou kolena su se pokvasile. Ne znam da li zato što sam kabanicu prebacio preko torbe pa se malo povukla na gore ili je nisam dovoljno zategao. Da sam ostao u šortsu, i on bi bio suv. Sledeći put nosim sa sobom neke štipaljkice ili šnale da spojim donji rub kabanice sa nogavicama kratkih pantalona 🙂

Kako bilo, dok sam stigao do grada, kiša je već stala. Kupio sam pljesku opet na istom mestu kao i prošle godine na rubu parka, uputio se ka autu pa natrag za Beograd. Imao sam u planu da se zadržim duže da je bilo lepše vreme, u povratku čak da stanem u Starčevo pošto je bio koncert u parku ali pošto mi je obuća bila mokra rešio sam da to ipak nije taj dan. Sledeći put prelazim u Rumuniju da obiđem kanjon Nere i izvor Beušnice.