Danas sam se razbio na poledici, srećom ništa nisam polomio. Stradalo je jedno pivo i to me je najviše zabolelo 🙂
Tu gde živim ima jedna raskrsnica sa semaforom i baš na mestu gde se zaustavljaju automobili dok čekaju da se upali zeleno svetlo – led. Ja svako jutro tu čekam autobus i interesantno mi da gledam automobile kako šlajfuju dok pokušavaju da krenu. Iza se stvori kolona, ovi pozadi trube i jebu majku, misle da je čovek zaspao na semaforu a ovome se usijala guma od trenja u pokušaju da se pokrene… Danas se vraćam iz prodavnice, stanem sa strane da pređem van pešačkog, opet vidim da se automobili muče da krenu. Upali se crveno za vozače, zaustavlja se prvi, drugi, treći auto taman u mojoj ravni. Tada ja nastupam i krećem da prelazim ulicu po ledu između trećeg i četvrtog auta. Kako sam dospeo na zaleđeni deo tako su mi noge poletele napred a ja tresnuo na dupe. Kesa sa pivom je tresnula pored mene a i kačket mi je odleteo. Ništa, normalno sam ustao, stavio kapu na glavu i nastavio svojim putem. Kući sam čak uspeo da spasim jednu čašu piva iz bušne limenke. 15 minuta nakon što sam stigao kući zove me kolega da mi kaže kako je preksinoć pao na ledu i polomio (ili uganuo?) skočni zglob.
