Noćas je pao prvi sneg ove zime, na vreme sam stavio zimske gume 🙂 Jutros sam vozio malo, ulice su prohodne, sneg se brzo topi pa nije bilo problema. Prvi ispit je prošao lako, čekamo mećavu pa da stavimo gume na ozbiljan test.
Kupili smo zimske gume. 25,000 za četiri gume, ventile, balansiranje i montažu. Za ovu godinu je još ostao mali servis i registracija a na proleće ćemo da kupimo i nove letnje gume.
4. mart, sunčan ali i vetrovit dan, svejedno sam se odvažio i seo na bicikl, prvi put ove godine. Nisam daleko otišao ali sam se propisno umorio. Ubio me vetar na uzbrdici. Malo sam snimao kamerom, nosač kamere se pomera kada naletim na rupu ili ležeći pa kamera “pada”. Sledeći put nosač montiram tako da kamera “visi” sa volana pa neće imati gde da padne 🙂 Kočnice su kritične, zamalo na semaforu da udarim u auto ispred sebe a i nizbrdica na silasku sa mosta mi je uterala strah u kosti. Idem sutra na buvljak da kupim nove paknove. Sve u svemu, dobro proveden dan, malo sam i pocrveneo u faci.
Cipele koje odrađuju svoju poslednju turu, na jesen kupujem druge. Danas sam prvi put ove sezone obukao South Pole perjanu jaknu, čujem da nam od sutra sledi otopljenje pa rekoh, da je obučem barem jednom ove godine 🙂 Inače, tu jaknu nosim možda maksimum sedam dana u godini s tim što, ako se dobro sećam, prošle godine je nisam ni vadio iz ormana. Prošla zima je bila blaža, mislim da sam pročitao da je na ovaj dan prošle godine temperatura bila 19 stepeni. Jutros haos u gradu, rekao bih da je osamdesettrojka sat vremena putovala od Zemuna do Slavije. Na kraju dana vrhunac – nestade struje na pola sata. Prvo sam u mraku napipao i upalio sveću (stavio sam je u jednu od spašenih šoljica), počupao kablove iz utičnica, oprao zube, spakovao se u krevet i počeo da drljam po telefonu da vidim da nemam neki film kad ono – eto je opet 🙂 Sad bih mogao da vozim malo kamione.
Apdejt: kupio sam nove cipele iste zime.
Ništa lepše nego na minus 14 prošetati po buvljaku. Kupio sam još jedne pantalone a pantalone se naravno uvek probaju pre kupovine. Na buvljaku je proba pantalona u fazonu bos i u boksericama na paleti pod vedrim nebom 🙂 Preživeo sam i kupio pantalone kojima sam zadovoljan. Posle sam svratio to Điska ali nisam našao ništa što me zanima (trebaju mi prekrivač za tabure, malo veća tegla za testeninu, poslužavnik i neke korpice za komodu ispod televizora) pa sam produžio do Disa i obavio nabavku za sledeću sedmicu. Bio sam i u susedstvu u Vobi hausu i uzeo tečnost za razbijanje leda na šoferšajbni kao i neki silikon u spreju sa kojim bih želeo da pokušam da odglavim bravu na suvozačevim vratima ali to ćemo kada malo otopli.
Iznenadio me je sneg jutros pošto, kada sam ustao, u Zemunu nije bilo snega. Malo sam strugao inje sa stakala auta i to je sve. Onda sam krenuo do mojih na Novi Beograd i čim sam presekao Jurija Gagarina, odjednom se ceo ambijent zabeleo. Još sam se malo i ludirao na parkingu sa letnjim gumama. A ja ne kupujem zimske gume pošto snega realno godišnje u Beogradu ima maksimum dve sedmice. Mogu da ne vozim auto dve nedelje godišnje, nije mi problem. U tom periodu dopunjujem Bus Plus karticu i vozim se gradskim prevozom, da malo osetim vajb pučanstva.
Zaboravih ključeve od stana u firmi. Primetio sam da ih nema već kada sam bio kod Ušća ali nisam imao volje da se vraćam po njih kada sam video kolonu vozila kako stoji u pravcu ka gradu. Za sve je kriva reorganizacija: odlučio sam da novčanik ne nosim više u unutrašnjem džepu već u zadnjem i sada mi treba vremena da se naviknem šta u koji džep ide. Uglavnom nosim pet elemenata: novčanik, ključeve od stana, mobilni telefon, ključ od auta i muziku od auta s tim što muzika često ostaje u autu pa se sve to svodi na četiri elemenata. Ovog puta sam se zabrojao 🙂
Elem, umesto da se odmah vratim u grad, nastavio sam ka Disu, kupio neke sitnice ali za glavnu stvar sam prešao preko puta i u Woby haus-u uzeo zimsku tečnost za vetrobran pošto sam jutros primetio da se ova postojeća zaledila. Da, da, zima nam dolazi. Nisam je osteio na koži pošto u ofisu sedim u kratkoj majici a kući sedim u šortsu (doduše, sa uključenim grejanjem) ali mislim da će moje cveće koje stoji sa spoljnje strane prozora uskoro osetiti zimu. Sipao sam tečnost u čantru, pojeo čokoladicu i vratio se do grada po ključ pa tek posle toga kući.
A kući ponovo vozim kamione posle nešto duže pauze. Igra se neko vreme zaglavljivala pod Linuksom a nije mi se igralo pod Vindozom, sad sam je opet isprobao i radi bez problema. Verovatno je neki od brojnih apdejta u poslednje vreme rešio problem. Poskidao sam nove kamione pa ih sad malo po malo isprobavam. Ionako ima dva miliona evra na računu, ne znam šta da radim sa tim parama sem da kupujem kamione, zapošljavam radnike i pravim dodatne pare 🙂 Ali svaki kamion koji kupim prvo ja izvozam pa tek onda ide dalje u ruke mojih rukija. Tako će biti i sa ovom Skanijom G. Kamion lepo izgleda ali ima slabašan motor od svega 400 konja pa se malo muči da povuče. Nema čak ni navigaciju, možda ga se rešim pre vremena.
Prvi sneg ove godine, nema ga puno ali duva orkanski vetar koji nosi sve živo pa je napolju poseban doživljaj 🙂 Hteo sam da odem do buvljaka ali mi to sada deluje kao nemoguća misija. Čak nam je i jelka ispred zgrade poklekla ali sam uzeo blok iz komšijskog dvorišta pa sam je dobro pričvrljio za podlogu. Ostaću kući i srediti dnevnu sobu.
Prvi dan zime, najkraći dan u godini i jutarnje struganje leda sa šoferšajbne. Ali dan je bio lep, temperatura iznad proseka. Čitao sam da će zima biti blaga što mi ide u prilog. Na poslu sam napravio zimsku listu zadataka: ono što nisam uradio jesenas sam prebacio na zimu i dodao još par stvari 🙂 Treba da uradim i lični plan…
Edit: a komšija neki dan kasnije izlazi iz garaže, vrti glavom i govori “ne valja ti taj rad…”. Elem, led ne treba strugati plastikom već ga treba poprskati sredstvom za uklanjanje leda pa onda to sve obrisati brisačima. Druga opcija je da se preko noći ostavi ona zaštita od sunca samo sa spoljne strane vetrobrana ali se bojim da će neko od komšija to da mi zdipi 🙂 Problem je i led sa unutrašnje strane koji se uhvati u hladnim noćima a mom autu treba dosta vremena da počne da greje kabinu. Sećam se da mi je burazer svojevremeno pričao o fenu koji su napravili Kinezi i koji se priključuje na upaljač pa kada upališ motor ujutro, fenom otopiš led i pičiš. Moram to da potražim.
Mislim da je ovo prvi dan u ovoj godini da sam došao kući s posla a da je napolju još uvek dan 🙂 Primetio sam da, kada sam ulazio u zgradu, nisam uključio svetlo u stepeništu da bih ubo ključaonicu na vratima od stana. Takođe, pošto kada se parkiram, ulazim u rikverc u našu uličicu, danas sam bio neuporedivo sigurniji, baš zbog dnevnog svetla, pa sam ceo manevar obavio iz jednog poteza. Fuck yeah. Noću kada ulazim u rikverc obično palim zadnje svetlo za maglu kao dodatno osvetljenje, danas nije bilo potrebe za tim. Jedino kada mi se totalno zamagli zadnje staklo onda se uparkiravam nosom unapred.