Našao na buvljaku knjigu sa izborom tekstova iz legendarne emisije “Beograde, dobro jutro” koja se između ’75. i ’82. emitovala na Studiju B. Knjiga je izdata ’79. a tekstove je pisao i čitao Duško Radović. Usput naleteo i na neki neotpakovani CD iz 2009. u izdanju 202-ojke, Demo masters 6, promocija mladih bendova 🙂
Aodejt: kupio i drugu knjigu 🙂
A glas Duška Radovića imam na kasetama. Neko je snimao “Beograde, dobro jutro” sa radija na kasete pa su nam ostali tonski zapisi. Rekao bih da je snimak na narandžastoj kaseti iz 1980. godine.
Pročitao knjigu Gajger, prvenac švedskog scenariste i pisca Gustafa Šerdemana. Roman nije loš, dešava se u sadašnjem vremenu ali ima dosta detalja iz vremena hladnog rata. Imamo istočnoevropske i sovjetske špijune spavače 🙂 Većim delom je politički triler dok je kraj malo zbrzan u fazonu akcionih filmova. Stoji beleška da su otkupljena prava za ekranizaciju ali nema nikakvih informacija na Netu da li se nešto radi po tom pitanju. U međuvremenu je Gustaf napisao nastavak pod nazivom Faust koji (još) nije objavljen kod nas.
Pročitao prve dve knjige Artura Klarka na temu Odiseje i pogledao oba filma. Knjige su dobre, mešavina Klarkovih naučnih objašnjenja (čovek je pisao naučne radove na temu kosmologije) i proze sa blagim utopističkim viđenjima budućnosti čovečanstva. Prvi film je režirao Kjubrik i pravo je remek-delo, “poslovično dobar naučnofantastični film” koji u neznatnoj meri odstupa od knjige. Mislim da je Klark uporedo radio na pisanju knjige i spremanju scenarija za film, vršio par revizija svog rukopisa i da je na kraju knjiga izdata posle filma. Druga knjiga se praktično oslanja na događaje iz prvog filma tamo gde postoji neslaganje između prvog filma i prve knjige 🙂 Drugi film je režirao Hajms, prati verno knjigu ali je Hajms da bi film učinio zanimljivim dodao trvenja na brodu, koji smrtni slučaj plus oružani sukob između Amerike i Sovjetskog Saveza. I da, izostavio je neslavnu epizodu Kineza. Lepo je u drugom filmu videti Helen Miren kao mladog pilota sovjetske zvezdane lađe. Nedavno sam je gledao u modernom filmu The Good Liar.
Film(ove) sam gledao nekada davno, sada postoje i spinofi koje sam preskočio ali danas sam u spermarketu video knjigu po kojoj bi trebalo da je snimljen prvi film u serijalu pa bih voleo da je pročitam. 400 dinara nova knjiga, na Vulkanovom sajtu redovna cena je 1099 dinara a na akciji 934. Nemam pojma koja je priča sa tim cenama, sigurno je za 400 dinara ne prodaju ispod cene.
Apdejt: pročitao sam knjigu i svidela mi se. Ozbiljno je štivo sa veoma detaljnim opisima situacija koje glavna junakinja preživljava. Mislim da sam očekivao tinejdžersku avanturu ali je na moje pozitivno iznenađenje ispalo mnogo ozbiljnije. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, treći deo knjige kada se Katnis ponovo povezuje sa Pitom vuče na ljubavni roman što samo po sebi nije loše, samo ja nisam očekivao to nakon prva dva dela. Film prati knjigu ali deluje znatno pojednostavljenije, verovatno zato što je knjiga pisana u prvom licu pa dobijamo mnogo dublji uvid u radnju. U filmu takođe nema preterano izražene romanse, možda me je zato iznenadio poslednji deo knjige. Vidim da je Vulkan izdao i ostale knjige iz serijala ali mislim da ću se ovde zaustaviti.
Apdejt: ipak sam kupio još jednu knjigu iz serijala za 400 dinara 🙂
Pročitao sam je i dobra je, na nivou je prve, nema mana. Pogledao sam ponovo prva dva filma posle knjige čisto da uporedim. Filmovi prate radnju iz knjige, nema odstupanja. Ta osećanja koja Katnis ima prema Piti se definitivno ne doživljavaju u filmovima. U filmovima su Ketnis i Gejl par, Pita je samo partner u preživljavanju.
Pročitao knjigu u Guliverovim putovanjima irskog pisca Džonatana Svifta. Knjiga ima četiri priče, četiri putovanja. Prva je najpoznatija i opisuje susret sa Liliputancima, minijaturnim narodom. U drugoj knjizi uloge su obrnute, Guliver nailazi na ostrvo džinova, dok se u trećoj susreće sa ljudima koji žive na čudnovatom letećem ostrvu. Poslednja knjiga je najbizarnija pošto pisac opisuje ostrvo kojim dominira društvo inteligentnih konja dok primitivni ljudi u ovom slučaju predstavljaju radnu snagu. Knjiga je satira, pre svega književnih dela koja opisuju avanturističke pohode u nove svetove (npr. Robinzon Kruso) ali isto tako i društva u kojem je Svift živeo, vlasti, advokata (ljudi koji su plaćeni da lažu) i same kraljice Ane.
Pogledao sam i ekranizaciju u vidu miniserije od dve devedesetominutne epizode iz 1996. godine. Serija oslikava sve četiri priče što je plus, ja sam očekivao da će da nam prikaže samo epizodu sa Liliputancima. U ulozi Gulivera (tačnije Galivera) se nalazi legendarni Ted Denson a ima još poznatih glumaca u epizodnim ulogama (na primer, Omar Šarif). U ovoj izvedbi dela, Guliver se samo jednom otisnuo iz Engleske i onda doživeo sve četiri pustolovine zaredom da bi se nakon četvrte vratio kući, polulud kako se svima čini. Serija mi je u početku bila konfuzna zato što imamo paralelno radnju u sadašnjem vremenu (vreme Guliverovog povratka u Englesku), flešbekove, naraciju i neku vrstu priviđenja koje Guliver doživljava dok prepričava svoje dogodovštine ali je na kraju sve ispalo odlično ukomponovano. Druga epizoda je dosta mračnija od prve ali sa srećnim završetkom.
Imam i DVD sa buvljaka sa animiranom verzijom ove priče. Na omotu DVD-a nema nikakvih detalja o tome šta se tačno nalazi na mediju ali se ispostavilo da smo napravili dobru kupovinu: u pitanju je animirani film iz 1939. godine, praktično drugo dugometražno animirano ostvarenje u istoriji posle Diznijevog prvenca o Snežani i sedam patuljaka. Ovaj crtać pokriva samo prvu priču, susret sa Liliputancima, i nije loš. Vidimo tradicionalnu američku animaciju sa dosta frejmova na koju sam već zaboravio. I kvalitet snimka je dobar s obzirom na to da je blizu 100 godina star. Korišćena je i rotoskopija prilikom animiranja samog Gulivera. Rotoskopija mi je oduvek bila kul, još od prvog puta kada sam je video, čini mi se, u crtanom filmu o Gospodaru prstena negde osamdesetih godina. Koliko god lepo da izgleda, sećam se da je jedan reditelj rekao da to predstavlja dupli posao: prvo moraš da snimaš scene kamerom sa pravim glumcima a onda moraš i da ih nacrtaš. Inače, ovo ostvarenje iz 1939. godine je prešlo u javni domen tako da može dobro da se zaradi na njemu ako ga npr. prodaješ na DVD-u 🙂
Kupio na buvljaku za 100 dinara još jednu knjigu za moju kolekciju avantura i uzeo jedan Bburago za 300 dinara, Dino 246 GT, odnosno, Ferari Dino. Verovatno najskuplji polovni Bburago koji sam ikada kupio ali model je lep i u dosta dobrom je stanju pa nisam odoleo. Boja je oguljena na par mesta i porpilično je debela, mogao bih da ga rastavim, skinem boju i da ga prefarbam i dodam detalje što bi bilo divno. Downsides: verovatno neću naći ovu nijansu crvene boje (ovo izgleda kao prava Ferari crvena) i izgubiću par nalepnica sa gepeka.
Pročitao sam još jednu knjigu iz moje edicije avantura a koju nisam imao prilike da čitam kada sam bio “mali deca”. Oduvek sam mislio da se naslov knjige odnosi na dubinu na koju su se spustili glavni junaci (nešto po uzoru na Put u središte zemlje) a ne na ukupnu dužinu puta koju je Nautilus prevalio. Mislim da konfuzija nastaje iz ne baš preciznog prevoda originala: Vingt Mille Lieues sous les mers. Les mers je množina, mora, znači avantura se odvija pod morima. Druga bitna stvar je da se razdaljina u naslovu odnosi na 20.000 metričkih liga a po Francuzima jedna metrička liga ima četiri kilometra. Znači, naši junaci su putovali po i pod morima 80.000 kilometara, skoro dva obima Zemlje.
Exif_JPEG_420
Knjiga je dobra, prava avanturistička uz pregršt tehničkih detalja kako bi jedno takvo podvodno plovilo uopšte funkcionisalo. Delo je nastalo 1869. godine i koncept podmornice je tada postojao ali sigurno ne ovako superiorne kako ju je Žil Vern opisao. Elem, sada se po običaju bacamo na ekranizacije istog dela 🙂
Nema nešto puno uspešnih ekranizacija ove knjige. Jedna od najranijih i najboljih je film iz 1954. godine sa legendarnim Kirkom Daglasom u ulozi mornara Neda Lenda. Atmosfera je dobra i radnja generalno gledano prati zbivanja iz knjige. Neke stvari su izmenjene, poput onog vulkanskog ostrva sa jezerom u sredini koje je u ovom slučaju poprište konačnog obračuna, a neke su izbačene kao na primer dogodovštine na putešestviju ispod Južnog pola. Takođe mislim da Ned Lend ovde ima veću minutažu i značaj od profesora. Fali bogatstvo dijaloga iz knjige između kapetana Nema i profesora u kojem se opisuju tehnički aspekti funkcionisanja i života na Nautilusu. Kako bilo, film je dobar sam za sebe.
Pogledao sam i crtani film iz 1973. u režiji poznatog tandema Hana-Barbera. Film je kratak, 45 minuta, i veoma je svedena ekranizacija knjige. Ima samo nekoliko avantura iz originala: šetnja po dnu mora i susret sa ajkulom, napad domorodaca, prolaz ispod Saudijske Arabije (avantura koja je nekako pomešana sa dogodovštinama ispod južnog pola) i džinovska lignja. Svršetak je više u duhu knjige nego filma iz ’54.
Još jedan animirani film iz ’85. godine, ovog puta sa DVD-a, veoma sličan prethodnom ali rekao bih još svedeniji. Crtać su pravili Australijanci, ciljna grupa su deca, ja bih pre preporučio delo iz ’73. godine.
Kupio nove knjige preko Limunda 🙂 Cena ide u rasponu od 200 do 600 dinara, rekao bih da su nove ili samo jednom pročitane i veoma sam zadovoljan kompletom Klarkovih knjiga. Preveo ih je Zoran Živković, mislim da sam svojevremeno kao mladi zaluđenik za SF pročitao samo prvu i drugu knjigu. Vidim da ću ponovo da čitam knjige i gledam filmove i da ih upoređujem…
